Job 3
1 Aftir these thingis Joob openyde his mouth,
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 and curside his dai, and seide, Perische the dai in which Y was borun,
И проговоривши Јов рече:
3 and the nyyt in which it was seid, The man is conceyued.
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Thilke dai be turnede in to derknessis; God seke not it aboue, and be it not in mynde, nethir be it liytned with liyt.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Derknessis make it derk, and the schadewe of deeth and myist occupie it; and be it wlappid with bittirnesse.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Derk whirlwynde holde that niyt; be it not rikynyd among the daies of the yeer, nethir be it noumbrid among the monethes.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Thilke nyyt be soleyn, and not worthi of preisyng.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Curse thei it, that cursen the dai, that ben redi to reise Leuyathan.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Sterris be maad derk with the derknesse therof; abide it liyt, and se it not, nethir the bigynnyng of the morwetid risyng vp.
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 For it closide not the doris of the wombe, that bar me, nethir took awei yuels fro min iyen.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Whi was not Y deed in the wombe? whi yede Y out of the wombe, and perischide not anoon?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Whi was Y takun on knees? whi was Y suclid with teetis?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 For now Y slepynge schulde be stille, and schulde reste in my sleep,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 with kyngis, and consuls of erthe, that bilden to hem soleyn places;
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 ethir with prynces that han gold in possessioun, and fillen her housis with siluer;
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 ethir as a `thing hid not borun Y schulde not stonde, ethir whiche conseyued sien not liyt.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 There wickid men ceessiden of noise, and there men maad wery of strengthe restiden.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 And sum tyme boundun togidere with out disese thei herden not the voys of the wrongful axere.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 A litil man and greet man be there, and a seruaunt free fro his lord.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Whi is liyt youun to the wretche, and lijf to hem that ben in bitternesse of soule?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Whiche abiden deeth, and it cometh not;
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 as men diggynge out tresour and ioien greetly, whanne thei han founde a sepulcre?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Whi is liyt youun to a man, whos weie is hid, and God hath cumpassid hym with derknessis?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Bifore that Y ete, Y siyhe; and as of watir flowynge, so is my roryng.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 For the drede, which Y dredde, cam to me; and that, that Y schamede, bifelde.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Whether Y dissymilide not? whether Y was not stille? whether Y restide not? and indignacioun cometh on me.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
