Job 29
1 Also Joob addide, takynge his parable, and seide,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 Who yyueth to me, that I be bisidis the elde monethis, bi the daies in whiche God kepte me?
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Whanne his lanterne schynede on myn heed, and Y yede in derknessis at his liyt.
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 As Y was in the daies of my yongthe, whanne in priuete God was in my tabernacle.
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 Whanne Almyyti God was with me, and my children weren in my cumpas;
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 whanne Y waischide my feet in botere, and the stoon schedde out to me the stremes of oile;
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 whanne Y yede forth to the yate of the citee, and in the street thei maden redi a chaier to me.
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Yonge men, `that is, wantoun, sien me, and weren hid, and elde men risynge vp stoden;
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 princes ceessiden to speke, and puttiden the fyngur on her mouth;
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 duykis refreyneden her vois, and her tunge cleuyde to her throte.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 An eere herynge blesside me, and an iye seynge yeldide witnessyng to me;
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 for Y hadde delyueride a pore man criynge, and a fadirles child, that hadde noon helpere.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 The blessyng of a man `to perische cam on me, and Y coumfortide the herte of a widewe.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Y was clothid with riytfulnesse; and Y clothide me as with a cloth, and with my `doom a diademe.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Y was iye `to a blynde man, and foot to a crokyd man.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Y was a fadir of pore men; and Y enqueride most diligentli the cause, which Y knew not.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Y al tobrak the grete teeth of the wickid man, and Y took awei prey fro hise teeth.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 And Y seide, Y schal die in my nest; and as a palm tre Y schal multiplie daies.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 My roote is openyde bisidis watris, and deew schal dwelle in my repyng.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 My glorie schal euere be renulid, and my bouwe schal be astorid in myn hond.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Thei, that herden me, abiden my sentence; and thei weren ententif, and weren stille to my counsel.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Thei dursten no thing adde to my wordis; and my speche droppide on hem.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Thei abididen me as reyn; and thei openyden her mouth as to the softe reyn `comynge late.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 If ony tyme Y leiyide to hem, thei bileueden not; and the liyt of my cheer felde not doun in to erthe.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 If Y wolde go to hem, Y sat the firste; and whanne Y sat as kyng, while the oost stood aboute, netheles Y was comfortour of hem that morenyden.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
