Job 28
1 Siluer hath bigynnyngis of his veynes; and a place is to gold, in which it is wellid togidere.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Irun is takun fro erthe, and a stoon resolued, `ethir meltid, bi heete, is turned in to money.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 God hath set tyme to derknessis, and he biholdith the ende of alle thingis.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Also a stronde departith a stoon of derknesse, and the schadewe of deth, fro the puple goynge in pilgrymage; it departith tho hillis, whiche the foot of a nedi man foryat, and hillis with out weie.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 The erthe, wher of breed cam forth in his place, is destried bi fier.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 The place of saphir ben stoonys therof, and the clottis therof ben gold.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 A brid knewe not the weie, and the iye of a vultur, ethir rauenouse brid, bihelde it not.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 The sones of marchauntis tretiden not on it, and a lyonesse passide not therbi.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 God stretchide forth his hond to a flynt; he distriede hillis fro the rootis.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 He hewide doun ryuers in stoonys; and his iye siy al precious thing.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 And he souyte out the depthis of floodis; and he brouyte forth hid thingis in to liyt.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 But where is wisdom foundun, and which is the place of vndurstondyng?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 A man noot the prijs therof, nether it is foundun in the lond of men lyuynge swetli, `ether delicatli.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 The depthe of watris seith, It is not in me; and the see spekith, It is not with me.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Gold ful cleene schal not be youun for wisdom, nether siluer schal be weied in the chaungyng therof.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 It schal not be comparysound to the died colours of Iynde, not to the moost preciouse stoon of sardius, nether to saphir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Nether gold, nether glas schal be maad euene worth therto;
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 and hiye and fer apperynge vessels of gold schulen not be chaungid for wisdom, nether schulen be had in mynde in comparisoun therof. Forsothe wisdom is drawun of pryuy thingis;
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 topasie of Ethiope schal not be maad euene worth to wisdom, and moost preciouse diyngis schulen not be set togidere in prijs, `ether comparisound, therto.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Therfor wherof cometh wisdom, and which is the place of vndurstondyng?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 It is hid fro the iyen of alle lyuynge men; also it is hid fro briddis of heuene.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Perdicioun and deeth seiden, With oure eeris we herden the fame therof.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 God vndurstondith the weye therof, and he knowith the place therof.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For he biholdith the endis of the world, and biholdith alle thingis that ben vndur heuene.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 `Which God made weiyte to wyndis, and weiede watris in mesure.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Whanne he settide lawe to reyn, and weie to tempestis sownynge;
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 thanne he siy wisdom, and telde out, and made redi, and souyte out.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 And he seide to man, Lo! the drede of the Lord, thilke is wisdom; and to go awei fro yuel, is vndurstondyng.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
