Hebrews 1
1 God, that spak sum tyme bi prophetis in many maneres to oure fadris, at the
Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,
2 laste in these daies he hath spoke to vs bi the sone; whom he hath ordeyned eir of alle thingis, and bi whom he made the worldis. (aiōn g165)
говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)
3 Which whanne also he is the briytnesse of glorie, and figure of his substaunce, and berith alle thingis bi word of his vertu, he makith purgacioun of synnes, and syttith on the riythalf of the maieste in heuenes;
Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4 and so myche is maad betere than aungels, bi hou myche he hath eneritid a more dyuerse name bifor hem.
И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5 For to whiche of the aungels seide God ony tyme, Thou art my sone, Y haue gendrid thee to dai? And eftsoone, Y schal be to hym in to a fadir, and he schal be to me in to a sone?
Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6 And whanne eftsoone he bryngith in the firste bigetun sone in to the world, he seith, And alle the aungels of God worschipe hym.
И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7 But he seith to aungels, He that makith hise aungels spiritis, and hise mynystris flawme of fier.
Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8 But to the sone he seith, God, thi trone is in to the world of world; a yerde of equite is the yerde of thi rewme; (aiōn g165)
А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. (aiōn g165)
9 thou hast louyd riytwisnesse, and hatidist wickidnesse; therfor the God, thi God, anoyntide thee with oile of ioye, more than thi felowis.
Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10 And, Thou, Lord, in the bigynnyng foundidist the erthe, and heuenes ben werkis of thin hondis; thei schulen perische,
И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11 but thou schalt perfitli dwelle; and alle schulen wexe elde as a cloth, and thou schalt chaunge hem as a cloth,
Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12 and thei schulen be chaungid. But thou art the same thi silf, and thi yeeris schulen not faile.
И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13 But to whiche of the aungels seide God at ony tyme, Sitte thou on my riythalf, till Y putte thin enemyes a stool of thi feet?
А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14 Whether thei alle ben not seruynge spiritis, sente to seruen for hem that taken the eritage of heelthe?
Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
