< Psalms 69 >
1 For the Chief Musician. To the tune of “Lilies.” By David. Save me, God, for the waters have come up to my neck!
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 I sink in deep mire, where there is no foothold. I have come into deep waters, where the floods overflow me.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 I am weary with my crying. My throat is dry. My eyes fail looking for my God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Those who hate me without a cause are more than the hairs of my head. Those who want to cut me off, being my enemies wrongfully, are mighty. I have to restore what I didn’t take away.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 God, you know my foolishness. My sins aren’t hidden from you.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Don’t let those who wait for you be shamed through me, Lord GOD of Hosts. Don’t let those who seek you be brought to dishonor through me, God of Israel.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Because for your sake, I have borne reproach. Shame has covered my face.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 I have become a stranger to my brothers, an alien to my mother’s children.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 For the zeal of your house consumes me. The reproaches of those who reproach you have fallen on me.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 When I wept and I fasted, that was to my reproach.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 When I made sackcloth my clothing, I became a byword to them.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Those who sit in the gate talk about me. I am the song of the drunkards.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 But as for me, my prayer is to you, LORD, in an acceptable time. God, in the abundance of your loving kindness, answer me in the truth of your salvation.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Deliver me out of the mire, and don’t let me sink. Let me be delivered from those who hate me, and out of the deep waters.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Don’t let the flood waters overwhelm me, neither let the deep swallow me up. Don’t let the pit shut its mouth on me.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Answer me, LORD, for your loving kindness is good. According to the multitude of your tender mercies, turn to me.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Don’t hide your face from your servant, for I am in distress. Answer me speedily!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Draw near to my soul and redeem it. Ransom me because of my enemies.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 You know my reproach, my shame, and my dishonor. My adversaries are all before you.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Reproach has broken my heart, and I am full of heaviness. I looked for some to take pity, but there was none; for comforters, but I found none.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 They also gave me poison for my food. In my thirst, they gave me vinegar to drink.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Let their table before them become a snare. May it become a retribution and a trap.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Let their eyes be darkened, so that they can’t see. Let their backs be continually bent.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Pour out your indignation on them. Let the fierceness of your anger overtake them.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Let their habitation be desolate. Let no one dwell in their tents.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 For they persecute him whom you have wounded. They tell of the sorrow of those whom you have hurt.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Charge them with crime upon crime. Don’t let them come into your righteousness.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Let them be blotted out of the book of life, and not be written with the righteous.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 But I am in pain and distress. Let your salvation, God, protect me.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 I will praise the name of God with a song, and will magnify him with thanksgiving.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 It will please the LORD better than an ox, or a bull that has horns and hoofs.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 The humble have seen it, and are glad. You who seek after God, let your heart live.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 For the LORD hears the needy, and doesn’t despise his captive people.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Let heaven and earth praise him; the seas, and everything that moves therein!
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 For God will save Zion, and build the cities of Judah. They shall settle there, and own it.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 The children also of his servants shall inherit it. Those who love his name shall dwell therein.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.