Ecclesiastes 7
1 A good name is better than fine perfume; and the day of death better than the day of one’s birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting; for that is the end of all men, and the living should take this to heart.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Sorrow is better than laughter; for by the sadness of the face the heart is made good.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 It is better to hear the rebuke of the wise than for a man to hear the song of fools.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool. This also is vanity.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Surely extortion makes the wise man foolish; and a bribe destroys the understanding.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Better is the end of a thing than its beginning. The patient in spirit is better than the proud in spirit.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Don’t be hasty in your spirit to be angry, for anger rests in the bosom of fools.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Don’t say, “Why were the former days better than these?” For you do not ask wisely about this.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom is as good as an inheritance. Yes, it is more excellent for those who see the sun.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For wisdom is a defense, even as money is a defense; but the excellency of knowledge is that wisdom preserves the life of him who has it.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Consider the work of God, for who can make that straight which he has made crooked?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 In the day of prosperity be joyful, and in the day of adversity consider; yes, God has made the one side by side with the other, to the end that man should not find out anything after him.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 All this I have seen in my days of vanity: there is a righteous man who perishes in his righteousness, and there is a wicked man who lives long in his evildoing.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Don’t be overly righteous, neither make yourself overly wise. Why should you destroy yourself?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Don’t be too wicked, neither be foolish. Why should you die before your time?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 It is good that you should take hold of this. Yes, also don’t withdraw your hand from that; for he who fears God will come out of them all.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Wisdom is a strength to the wise man more than ten rulers who are in a city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Surely there is not a righteous man on earth who does good and doesn’t sin.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Also don’t take heed to all words that are spoken, lest you hear your servant curse you;
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 for often your own heart knows that you yourself have likewise cursed others.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 All this I have proved in wisdom. I said, “I will be wise;” but it was far from me.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 That which is, is far off and exceedingly deep. Who can find it out?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I turned around, and my heart sought to know and to search out, and to seek wisdom and the scheme of things, and to know that wickedness is stupidity, and that foolishness is madness.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 I find more bitter than death the woman whose heart is snares and traps, whose hands are chains. Whoever pleases God shall escape from her; but the sinner will be ensnared by her.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 “Behold, I have found this,” says Kohelet, “to one another, to find an explanation
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 which my soul still seeks, but I have not found. I have found one man among a thousand, but I have not found a woman among all those.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Behold, I have only found this: that God made mankind upright; but they search for many inventions.”
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
