< Job 36 >
1 Elihu also continued, and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 “Bear with me a little, and I will show you; for I still have something to say on God’s behalf.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will get my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For truly my words are not false. One who is perfect in knowledge is with you.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 “Behold, God is mighty, and doesn’t despise anyone. He is mighty in strength of understanding.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He doesn’t preserve the life of the wicked, but gives justice to the afflicted.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He doesn’t withdraw his eyes from the righteous, but with kings on the throne, he sets them forever, and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 If they are bound in fetters, and are taken in the cords of afflictions,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 then he shows them their work, and their transgressions, that they have behaved themselves proudly.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 He also opens their ears to instruction, and commands that they return from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they listen and serve him, they will spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they don’t listen, they will perish by the sword; they will die without knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 “But those who are godless in heart lay up anger. They don’t cry for help when he binds them.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 They die in youth. Their life perishes amongst the unclean.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He delivers the afflicted by their affliction, and opens their ear in oppression.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Yes, he would have allured you out of distress, into a wide place, where there is no restriction. That which is set on your table would be full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 “But you are full of the judgement of the wicked. Judgement and justice take hold of you.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Don’t let riches entice you to wrath, neither let the great size of a bribe turn you aside.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Would your wealth sustain you in distress, or all the might of your strength?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Don’t desire the night, when people are cut off in their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed, don’t regard iniquity; for you have chosen this rather than affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God is exalted in his power. Who is a teacher like him?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who has prescribed his way for him? Or who can say, ‘You have committed unrighteousness’?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 “Remember that you magnify his work, about which men have sung.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men have looked on it. Man sees it afar off.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God is great, and we don’t know him. The number of his years is unsearchable.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he draws up the drops of water, which distill in rain from his vapour,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 which the skies pour down and which drop on man abundantly.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Indeed, can anyone understand the spreading of the clouds and the thunderings of his pavilion?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Behold, he spreads his light around him. He covers the bottom of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For by these he judges the people. He gives food in abundance.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 He covers his hands with the lightning, and commands it to strike the mark.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Its noise tells about him, and the livestock also, concerning the storm that comes up.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.