< Psalms 83 >
1 A song. A Psalm by Asaph. God, don’t keep silent. Don’t keep silent, and don’t be still, God.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For, behold, your enemies are stirred up. Those who hate you have lifted up their heads.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 They conspire with cunning against your people. They plot against your cherished ones.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 “Come,” they say, “let’s destroy them as a nation, that the name of Israel may be remembered no more.”
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For they have conspired together with one mind. They form an alliance against you.
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 The tents of Edom and the Ishmaelites; Moab, and the Hagrites;
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal, Ammon, and Amalek; Philistia with the inhabitants of Tyre;
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Assyria also is joined with them. They have helped the children of Lot. (Selah)
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do to them as you did to Midian, as to Sisera, as to Jabin, at the river Kishon;
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 who perished at Endor, who became as dung for the earth.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their nobles like Oreb and Zeeb, yes, all their princes like Zebah and Zalmunna,
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 who said, “Let’s take possession of God’s pasture lands.”
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 My God, make them like tumbleweed, like chaff before the wind.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As the fire that burns the forest, as the flame that sets the mountains on fire,
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 so pursue them with your tempest, and terrify them with your storm.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Fill their faces with confusion, that they may seek your name, Yahweh.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Let them be disappointed and dismayed forever. Yes, let them be confounded and perish;
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 that they may know that you alone, whose name is Yahweh, are the Most High over all the earth.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.