Luke 20
1 On one of those days, as he was teaching the people in the temple and preaching the Good News, the priests and scribes came to him with the elders.
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 They asked him, “Tell us: by what authority do you do these things? Or who is giving you this authority?”
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 He answered them, “I also will ask you one question. Tell me:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 the baptism of John, was it from heaven, or from men?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 They reasoned with themselves, saying, “If we say, ‘From heaven,’ he will say, ‘Why didn’t you believe him?’
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 But if we say, ‘From men,’ all the people will stone us, for they are persuaded that John was a prophet.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 They answered that they didn’t know where it was from.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Jesus said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.”
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 He began to tell the people this parable: “A man planted a vineyard and rented it out to some farmers, and went into another country for a long time.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 At the proper season, he sent a servant to the farmers to collect his share of the fruit of the vineyard. But the farmers beat him and sent him away empty.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 He sent yet another servant, and they also beat him and treated him shamefully, and sent him away empty.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 He sent yet a third, and they also wounded him and threw him out.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 The lord of the vineyard said, ‘What shall I do? I will send my beloved son. It may be that seeing him, they will respect him.’
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 “But when the farmers saw him, they reasoned among themselves, saying, ‘This is the heir. Come, let’s kill him, that the inheritance may be ours.’
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Then they threw him out of the vineyard and killed him. What therefore will the lord of the vineyard do to them?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 He will come and destroy these farmers, and will give the vineyard to others.” When they heard that, they said, “May that never be!”
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 But he looked at them and said, “Then what is this that is written, ‘The stone which the builders rejected was made the chief cornerstone’?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Everyone who falls on that stone will be broken to pieces, but it will crush whomever it falls on to dust.”
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 The chief priests and the scribes sought to lay hands on him that very hour, but they feared the people—for they knew he had spoken this parable against them.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 They watched him and sent out spies, who pretended to be righteous, that they might trap him in something he said, so as to deliver him up to the power and authority of the governor.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 They asked him, “Teacher, we know that you say and teach what is right, and aren’t partial to anyone, but truly teach the way of God.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Is it lawful for us to pay taxes to Caesar, or not?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 But he perceived their craftiness, and said to them, “Why do you test me?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Show me a denarius. Whose image and inscription are on it?” They answered, “Caesar’s.”
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 He said to them, “Then give to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 They weren’t able to trap him in his words before the people. They marveled at his answer and were silent.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Some of the Sadducees came to him, those who deny that there is a resurrection.
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 They asked him, “Teacher, Moses wrote to us that if a man’s brother dies having a wife, and he is childless, his brother should take the wife and raise up children for his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 There were therefore seven brothers. The first took a wife, and died childless.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 The second took her as wife, and he died childless.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 The third took her, and likewise the seven all left no children, and died.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Afterward the woman also died.
А после свих умре и жена.
33 Therefore in the resurrection whose wife of them will she be? For the seven had her as a wife.”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 But those who are considered worthy to attain to that age and the resurrection from the dead neither marry nor are given in marriage. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 For they can’t die any more, for they are like the angels and are children of God, being children of the resurrection.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 But that the dead are raised, even Moses showed at the bush, when he called the Lord ‘The God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob.’
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Now he is not the God of the dead, but of the living, for all are alive to him.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Some of the scribes answered, “Teacher, you speak well.”
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 They didn’t dare to ask him any more questions.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 He said to them, “Why do they say that the Christ is David’s son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 David himself says in the book of Psalms, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 until I make your enemies the footstool of your feet.”’
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 “David therefore calls him Lord, so how is he his son?”
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 In the hearing of all the people, he said to his disciples,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Beware of those scribes who like to walk in long robes, and love greetings in the marketplaces, the best seats in the synagogues, and the best places at feasts;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 who devour widows’ houses, and for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
