Job 34
1 Moreover Elihu answered,
Још говори Елијуј и рече:
2 “Hear my words, you wise men. Give ear to me, you who have knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear tries words, as the palate tastes food.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose for us that which is right. Let us know among ourselves what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job has said, ‘I am righteous, God has taken away my right.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Notwithstanding my right I am considered a liar. My wound is incurable, though I am without disobedience.’
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, who drinks scorn like water,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 who goes in company with the workers of iniquity, and walks with wicked men?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he has said, ‘It profits a man nothing that he should delight himself with God.’
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 “Therefore listen to me, you men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness, from the Almighty, that he should commit iniquity.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For the work of a man he will render to him, and cause every man to find according to his ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Yes surely, God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert justice.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who put him in charge of the earth? Or who has appointed him over the whole world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he set his heart on himself, if he gathered to himself his spirit and his breath,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 all flesh would perish together, and man would turn again to dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 “If now you have understanding, hear this. Listen to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Should even one who hates justice govern? Will you condemn him who is righteous and mighty,
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 who says to a king, ‘Vile!’ or to nobles, ‘Wicked!’?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 He doesn’t respect the persons of princes, nor respect the rich more than the poor, for they all are the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment they die, even at midnight. The people are shaken and pass away. The mighty are taken away without a hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 “For his eyes are on the ways of a man. He sees all his goings.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness, nor thick gloom, where the workers of iniquity may hide themselves.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he doesn’t need to consider a man further, that he should go before God in judgment.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He breaks mighty men in pieces in ways past finding out, and sets others in their place.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore he takes knowledge of their works. He overturns them in the night, so that they are destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 He strikes them as wicked men in the open sight of others;
Као безбожне разбија их на видику.
27 because they turned away from following him, and wouldn’t pay attention to any of his ways,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 so that they caused the cry of the poor to come to him. He heard the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When he gives quietness, who then can condemn? When he hides his face, who then can see him? He is over a nation or a man alike,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 that the godless man may not reign, that there be no one to ensnare the people.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 “For has any said to God, ‘I am guilty, but I will not offend any more.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 Teach me that which I don’t see. If I have done iniquity, I will do it no more’?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Shall his recompense be as you desire, that you refuse it? For you must choose, and not I. Therefore speak what you know.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Men of understanding will tell me, yes, every wise man who hears me:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 ‘Job speaks without knowledge. His words are without wisdom.’
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 I wish that Job were tried to the end, because of his answering like wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he adds rebellion to his sin. He claps his hands among us, and multiplies his words against God.”
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
