Hebrews 1
1 God, having in the past spoken to the fathers through the prophets at many times and in various ways,
Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,
2 has at the end of these days spoken to us by his Son, whom he appointed heir of all things, through whom also he made the worlds. (aiōn g165)
говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)
3 His Son is the radiance of his glory, the very image of his substance, and upholding all things by the word of his power, who, when he had by himself purified us of our sins, sat down on the right hand of the Majesty on high,
Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4 having become as much better than the angels as the more excellent name he has inherited is better than theirs.
И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5 For to which of the angels did he say at any time, “You are my Son. Today I have become your father?” and again, “I will be to him a Father, and he will be to me a Son?”
Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6 When he again brings in the firstborn into the world he says, “Let all the angels of God worship him.”
И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7 Of the angels he says, “He makes his angels winds, and his servants a flame of fire.”
Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8 But of the Son he says, “Your throne, O God, is forever and ever. The scepter of uprightness is the scepter of your Kingdom. (aiōn g165)
А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. (aiōn g165)
9 You have loved righteousness and hated iniquity; therefore God, your God, has anointed you with the oil of gladness above your fellows.”
Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10 And, “You, Lord, in the beginning, laid the foundation of the earth. The heavens are the works of your hands.
И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11 They will perish, but you continue. They all will grow old like a garment does.
Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12 You will roll them up like a mantle, and they will be changed; but you are the same. Your years won’t fail.”
И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13 But which of the angels has he told at any time, “Sit at my right hand, until I make your enemies the footstool of your feet?”
А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14 Aren’t they all serving spirits, sent out to do service for the sake of those who will inherit salvation?
Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
