Galatians 1
1 Paul, an apostle—not from men, nor through man, but through Jesus Christ, and God the Father, who raised him from the dead—
Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
2 and all the brothers who are with me, to the assemblies of Galatia:
И сва браћа која су са мном, црквама галатским:
3 Grace to you and peace from God the Father and our Lord Jesus Christ,
Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
4 who gave himself for our sins, that he might deliver us out of this present evil age, according to the will of our God and Father— (aiōn g165)
Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег, (aiōn g165)
Коме слава ва век века. Амин. (aiōn g165)
6 I marvel that you are so quickly deserting him who called you in the grace of Christ to a different “good news”,
Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
7 but there isn’t another “good news.” Only there are some who trouble you and want to pervert the Good News of Christ.
Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
8 But even though we, or an angel from heaven, should preach to you any “good news” other than that which we preached to you, let him be cursed.
Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
9 As we have said before, so I now say again: if any man preaches to you any “good news” other than that which you received, let him be cursed.
Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
10 For am I now seeking the favor of men, or of God? Or am I striving to please men? For if I were still pleasing men, I wouldn’t be a servant of Christ.
Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
11 But I make known to you, brothers, concerning the Good News which was preached by me, that it is not according to man.
Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.
12 For I didn’t receive it from man, nor was I taught it, but it came to me through revelation of Jesus Christ.
Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 For you have heard of my way of living in time past in the Jews’ religion, how that beyond measure I persecuted the assembly of God and ravaged it.
Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.
14 I advanced in the Jews’ religion beyond many of my own age among my countrymen, being more exceedingly zealous for the traditions of my fathers.
И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.
15 But when it was the good pleasure of God, who separated me from my mother’s womb and called me through his grace,
А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.
16 to reveal his Son in me, that I might preach him among the Gentiles, I didn’t immediately confer with flesh and blood,
Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,
17 nor did I go up to Jerusalem to those who were apostles before me, but I went away into Arabia. Then I returned to Damascus.
Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.
18 Then after three years I went up to Jerusalem to visit Peter, and stayed with him fifteen days.
А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.
19 But of the other apostles I saw no one except James, the Lord’s brother.
Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.
20 Now about the things which I write to you, behold, before God, I’m not lying.
А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
21 Then I came to the regions of Syria and Cilicia.
А потом дођох у земље сирске и киликијске.
22 I was still unknown by face to the assemblies of Judea which were in Christ,
А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
23 but they only heard, “He who once persecuted us now preaches the faith that he once tried to destroy.”
Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
24 So they glorified God in me.
И слављаху Бога за мене.
