Exodus 1
1 Now these are the names of the sons of Israel, who came into Egypt (every man and his household came with Jacob):
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2 Reuben, Simeon, Levi, and Judah,
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3 Issachar, Zebulun, and Benjamin,
Исахар, Завулон и Венијамин,
4 Dan and Naphtali, Gad and Asher.
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5 All the souls who came out of Jacob’s body were seventy souls, and Joseph was in Egypt already.
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6 Joseph died, as did all his brothers, and all that generation.
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7 The children of Israel were fruitful, and increased abundantly, and multiplied, and grew exceedingly mighty; and the land was filled with them.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8 Now there arose a new king over Egypt, who didn’t know Joseph.
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9 He said to his people, “Behold, the people of the children of Israel are more and mightier than we.
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10 Come, let’s deal wisely with them, lest they multiply, and it happen that when any war breaks out, they also join themselves to our enemies and fight against us, and escape out of the land.”
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11 Therefore they set taskmasters over them to afflict them with their burdens. They built storage cities for Pharaoh: Pithom and Raamses.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12 But the more they afflicted them, the more they multiplied and the more they spread out. They started to dread the children of Israel.
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13 The Egyptians ruthlessly made the children of Israel serve,
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14 and they made their lives bitter with hard service in mortar and in brick, and in all kinds of service in the field, all their service, in which they ruthlessly made them serve.
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15 The king of Egypt spoke to the Hebrew midwives, of whom the name of the one was Shiphrah, and the name of the other Puah,
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16 and he said, “When you perform the duty of a midwife to the Hebrew women, and see them on the birth stool, if it is a son, then you shall kill him; but if it is a daughter, then she shall live.”
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17 But the midwives feared God, and didn’t do what the king of Egypt commanded them, but saved the baby boys alive.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18 The king of Egypt called for the midwives, and said to them, “Why have you done this thing and saved the boys alive?”
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19 The midwives said to Pharaoh, “Because the Hebrew women aren’t like the Egyptian women; for they are vigorous and give birth before the midwife comes to them.”
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20 God dealt well with the midwives, and the people multiplied, and grew very mighty.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21 Because the midwives feared God, he gave them families.
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22 Pharaoh commanded all his people, saying, “You shall cast every son who is born into the river, and every daughter you shall save alive.”
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
