Psalms 38
1 A Psalm by David, for a memorial. LORD, don’t rebuke me in your wrath, neither chasten me in your hot displeasure.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For your arrows have pierced me, your hand presses hard on me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 There is no soundness in my flesh because of your indignation, neither is there any health in my bones because of my sin.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For my iniquities have gone over my head. As a heavy burden, they are too heavy for me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My wounds are loathsome and corrupt because of my foolishness.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I am in pain and bowed down greatly. I go mourning all day long.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my waist is filled with burning. There is no soundness in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I am faint and severely bruised. I have groaned by reason of the anguish of my heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Lord, all my desire is before you. My groaning is not hidden from you.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart throbs. My strength fails me. As for the light of my eyes, it has also left me.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My lovers and my friends stand aloof from my plague. My kinsmen stand far away.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 They also who seek after my life lay snares. Those who seek my hurt speak mischievous things, and meditate deceits all day long.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But I, as a deaf man, don’t hear. I am as a mute man who doesn’t open his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Yes, I am as a man who doesn’t hear, in whose mouth are no reproofs.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For I hope in you, LORD. You will answer, Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said, “Don’t let them gloat over me, or exalt themselves over me when my foot slips.”
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I am ready to fall. My pain is continually before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For I will declare my iniquity. I will be sorry for my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 But my enemies are vigorous and many. Those who hate me without reason are numerous.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 They who render evil for good are also adversaries to me, because I follow what is good.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Don’t forsake me, LORD. My God, don’t be far from me.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Hurry to help me, Lord, my salvation.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
