< Job 13 >
1 “Behold, my eye has seen all this. My ear has heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What you know, I know also. I am not inferior to you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 “Surely I would speak to the Almighty. I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 But you are forgers of lies. You are all physicians of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Oh that you would be completely silent! Then you would be wise.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my reasoning. Listen to the pleadings of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will you speak unrighteously for God, and talk deceitfully for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will you show partiality to him? Will you contend for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is it good that he should search you out? Or as one deceives a man, will you deceive him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprove you if you secretly show partiality.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Won’t his majesty make you afraid and his dread fall on you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your memorable sayings are proverbs of ashes. Your defenses are defenses of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 “Be silent! Leave me alone, that I may speak. Let come on me what will.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why should I take my flesh in my teeth, and put my life in my hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Behold, he will kill me. I have no hope. Nevertheless, I will maintain my ways before him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 This also will be my salvation, that a godless man will not come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Listen carefully to my speech. Let my declaration be in your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 See now, I have set my cause in order. I know that I am righteous.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he who will contend with me? For then would I hold my peace and give up the spirit.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 “Only don’t do two things to me, then I will not hide myself from your face:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 withdraw your hand far from me, and don’t let your terror make me afraid.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call, and I will answer, or let me speak, and you answer me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are my iniquities and sins? Make me know my disobedience and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Why do you hide your face, and consider me your enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Will you harass a driven leaf? Will you pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For you write bitter things against me, and make me inherit the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 You also put my feet in the stocks, and mark all my paths. You set a bound to the soles of my feet,
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 though I am decaying like a rotten thing, like a garment that is moth-eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.