Song of Solomon 2
1 I am a rose of Sharon, a lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As a lily amongst thorns, so is my love amongst the daughters.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As the apple tree amongst the trees of the wood, so is my beloved amongst the sons. I sat down under his shadow with great delight, his fruit was sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He brought me to the banquet hall. His banner over me is love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Strengthen me with raisins, refresh me with apples; for I am faint with love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head. His right hand embraces me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I adjure you, daughters of Jerusalem, by the roes, or by the hinds of the field, that you not stir up, nor awaken love, until it so desires.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my beloved! Behold, he comes, leaping on the mountains, skipping on the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a roe or a young deer. Behold, he stands behind our wall! He looks in at the windows. He glances through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My beloved spoke, and said to me, “Rise up, my love, my beautiful one, and come away.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For behold, the winter is past. The rain is over and gone.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers appear on the earth. The time of the singing has come, and the voice of the turtledove is heard in our land.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig tree ripens her green figs. The vines are in blossom. They give out their fragrance. Arise, my love, my beautiful one, and come away.”
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 My dove in the clefts of the rock, in the hiding places of the mountainside, let me see your face. Let me hear your voice; for your voice is sweet and your face is lovely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Catch for us the foxes, the little foxes that plunder the vineyards; for our vineyards are in blossom.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved is mine, and I am his. He browses amongst the lilies.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Until the day is cool, and the shadows flee away, turn, my beloved, and be like a roe or a young deer on the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
