Romans 7
1 Or don’t you know, brothers (for I speak to men who know the law), that the law has dominion over a man for as long as he lives?
Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
2 For the woman that has a husband is bound by law to the husband while he lives, but if the husband dies, she is discharged from the law of the husband.
Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
3 So then if, while the husband lives, she is joined to another man, she would be called an adulteress. But if the husband dies, she is free from the law, so that she is no adulteress, though she is joined to another man.
Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
4 Therefore, my brothers, you also were made dead to the law through the body of Christ, that you would be joined to another, to him who was raised from the dead, that we might produce fruit to God.
Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
5 For when we were in the flesh, the sinful passions which were through the law worked in our members to bring out fruit to death.
Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
6 But now we have been discharged from the law, having died to that in which we were held; so that we serve in newness of the spirit, and not in oldness of the letter.
А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
7 What shall we say then? Is the law sin? May it never be! However, I wouldn’t have known sin except through the law. For I wouldn’t have known coveting unless the law had said, “You shall not covet.”
Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
8 But sin, finding occasion through the commandment, produced in me all kinds of coveting. For apart from the law, sin is dead.
А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9 I was alive apart from the law once, but when the commandment came, sin revived and I died.
А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
10 The commandment which was for life, this I found to be for death;
А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
11 for sin, finding occasion through the commandment, deceived me, and through it killed me.
Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
12 Therefore the law indeed is holy, and the commandment holy, righteous, and good.
Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
13 Did then that which is good become death to me? May it never be! But sin, that it might be shown to be sin, was producing death in me through that which is good; that through the commandment sin might become exceedingly sinful.
Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
14 For we know that the law is spiritual, but I am fleshly, sold under sin.
Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
15 For I don’t understand what I am doing. For I don’t practise what I desire to do; but what I hate, that I do.
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
16 But if what I don’t desire, that I do, I consent to the law that it is good.
Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17 So now it is no more I that do it, but sin which dwells in me.
А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
18 For I know that in me, that is, in my flesh, dwells no good thing. For desire is present with me, but I don’t find it doing that which is good.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19 For the good which I desire, I don’t do; but the evil which I don’t desire, that I practise.
Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20 But if what I don’t desire, that I do, it is no more I that do it, but sin which dwells in me.
А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
21 I find then the law that, while I desire to do good, evil is present.
Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22 For I delight in God’s law after the inward person,
Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
23 but I see a different law in my members, warring against the law of my mind, and bringing me into captivity under the law of sin which is in my members.
Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
24 What a wretched man I am! Who will deliver me out of the body of this death?
Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25 I thank God through Jesus Christ, our Lord! So then with the mind, I myself serve God’s law, but with the flesh, sin’s law.
Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
