Psalms 39
1 For the Chief Musician. For Jeduthun. A Psalm by David. I said, “I will watch my ways, so that I don’t sin with my tongue. I will keep my mouth with a bridle while the wicked is before me.”
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 I was mute with silence. I held my peace, even from good. My sorrow was stirred.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 My heart was hot within me. While I meditated, the fire burnt. I spoke with my tongue:
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 “LORD, show me my end, what is the measure of my days. Let me know how frail I am.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Behold, you have made my days hand widths. My lifetime is as nothing before you. Surely every man stands as a breath.” (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 “Surely every man walks like a shadow. Surely they busy themselves in vain. He heaps up, and doesn’t know who shall gather.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Now, Lord, what do I wait for? My hope is in you.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Deliver me from all my transgressions. Don’t make me the reproach of the foolish.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 I was mute. I didn’t open my mouth, because you did it.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Remove your scourge away from me. I am overcome by the blow of your hand.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 When you rebuke and correct man for iniquity, you consume his wealth like a moth. Surely every man is but a breath.” (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 “Hear my prayer, LORD, and give ear to my cry. Don’t be silent at my tears. For I am a stranger with you, a foreigner, as all my fathers were.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Oh spare me, that I may recover strength, before I go away and exist no more.”
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
