Psalms 141

1 A Psalm by David. LORD, I have called on you. Come to me quickly! Listen to my voice when I call to you.

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Let my prayer be set before you like incense; the lifting up of my hands like the evening sacrifice.

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Set a watch, LORD, before my mouth. Keep the door of my lips.

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Don’t incline my heart to any evil thing, to practise deeds of wickedness with men who work iniquity. Don’t let me eat of their delicacies.

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 Let the righteous strike me, it is kindness; let him reprove me, it is like oil on the head; don’t let my head refuse it; Yet my prayer is always against evil deeds.

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 Their judges are thrown down by the sides of the rock. They will hear my words, for they are well spoken.

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 “As when one ploughs and breaks up the earth, our bones are scattered at the mouth of Sheol.” (Sheol h7585)

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 For my eyes are on you, LORD, the Lord. I take refuge in you. Don’t leave my soul destitute.

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Keep me from the snare which they have laid for me, from the traps of the workers of iniquity.

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Let the wicked fall together into their own nets while I pass by.

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.