Psalms 139
1 For the Chief Musician. A Psalm by David. LORD, you have searched me, and you know me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 You know my sitting down and my rising up. You perceive my thoughts from afar.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 You search out my path and my lying down, and are acquainted with all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is not a word on my tongue, but behold, LORD, you know it altogether.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 You hem me in behind and before. You laid your hand on me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 This knowledge is beyond me. It’s lofty. I can’t attain it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Where could I go from your Spirit? Or where could I flee from your presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend up into heaven, you are there. If I make my bed in Sheol, behold, you are there! (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I take the wings of the dawn, and settle in the uttermost parts of the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 even there your hand will lead me, and your right hand will hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I say, “Surely the darkness will overwhelm me. The light around me will be night,”
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 even the darkness doesn’t hide from you, but the night shines as the day. The darkness is like light to you.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For you formed my inmost being. You knit me together in my mother’s womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will give thanks to you, for I am fearfully and wonderfully made. Your works are wonderful. My soul knows that very well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My frame wasn’t hidden from you, when I was made in secret, woven together in the depths of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Your eyes saw my body. In your book they were all written, the days that were ordained for me, when as yet there were none of them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 How precious to me are your thoughts, God! How vast is their sum!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 If I would count them, they are more in number than the sand. When I wake up, I am still with you.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 If only you, God, would kill the wicked. Get away from me, you bloodthirsty men!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For they speak against you wickedly. Your enemies take your name in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 LORD, don’t I hate those who hate you? Am I not grieved with those who rise up against you?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I hate them with perfect hatred. They have become my enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Search me, God, and know my heart. Try me, and know my thoughts.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 See if there is any wicked way in me, and lead me in the everlasting way.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
