Psalms 109
1 For the Chief Musician. A Psalm by David. God of my praise, don’t remain silent,
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 for they have opened the mouth of the wicked and the mouth of deceit against me. They have spoken to me with a lying tongue.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They have also surrounded me with words of hatred, and fought against me without a cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 In return for my love, they are my adversaries; but I am in prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 They have rewarded me evil for good, and hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set a wicked man over him. Let an adversary stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, let him come out guilty. Let his prayer be turned into sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his days be few. Let another take his office.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children be fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be wandering beggars. Let them be sought from their ruins.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the creditor seize all that he has. Let strangers plunder the fruit of his labour.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let there be no one to extend kindness to him, neither let there be anyone to have pity on his fatherless children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posterity be cut off. In the generation following let their name be blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the iniquity of his fathers be remembered by the LORD. Don’t let the sin of his mother be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be before the LORD continually, that he may cut off their memory from the earth;
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 because he didn’t remember to show kindness, but persecuted the poor and needy man, the broken in heart, to kill them.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Yes, he loved cursing, and it came to him. He didn’t delight in blessing, and it was far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 He clothed himself also with cursing as with his garment. It came into his inward parts like water, like oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be to him as the clothing with which he covers himself, for the belt that is always around him.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This is the reward of my adversaries from the LORD, of those who speak evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But deal with me, GOD the Lord, for your name’s sake, because your loving kindness is good, deliver me;
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 for I am poor and needy. My heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I fade away like an evening shadow. I am shaken off like a locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weak through fasting. My body is thin and lacks fat.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I have also become a reproach to them. When they see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, LORD, my God. Save me according to your loving kindness;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 that they may know that this is your hand; that you, LORD, have done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They may curse, but you bless. When they arise, they will be shamed, but your servant shall rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let my adversaries be clothed with dishonour. Let them cover themselves with their own shame as with a robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will give great thanks to the LORD with my mouth. Yes, I will praise him amongst the multitude.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For he will stand at the right hand of the needy, to save him from those who judge his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
