Mark 9
1 He said to them, “Most certainly I tell you, there are some standing here who will in no way taste death until they see God’s Kingdom come with power.”
И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2 After six days Jesus took with him Peter, James, and John, and brought them up onto a high mountain privately by themselves, and he was changed into another form in front of them.
И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3 His clothing became glistening, exceedingly white, like snow, such as no launderer on earth can whiten them.
И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4 Elijah and Moses appeared to them, and they were talking with Jesus.
И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5 Peter answered Jesus, “Rabbi, it is good for us to be here. Let’s make three tents: one for you, one for Moses, and one for Elijah.”
И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6 For he didn’t know what to say, for they were very afraid.
Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7 A cloud came, overshadowing them, and a voice came out of the cloud, “This is my beloved Son. Listen to him.”
И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8 Suddenly looking around, they saw no one with them any more, except Jesus only.
И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9 As they were coming down from the mountain, he commanded them that they should tell no one what things they had seen, until after the Son of Man had risen from the dead.
А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10 They kept this saying to themselves, questioning what the “rising from the dead” meant.
И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11 They asked him, saying, “Why do the scribes say that Elijah must come first?”
И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12 He said to them, “Elijah indeed comes first, and restores all things. How is it written about the Son of Man, that he should suffer many things and be despised?
А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13 But I tell you that Elijah has come, and they have also done to him whatever they wanted to, even as it is written about him.”
Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14 Coming to the disciples, he saw a great multitude around them, and scribes questioning them.
И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15 Immediately all the multitude, when they saw him, were greatly amazed, and running to him, greeted him.
И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16 He asked the scribes, “What are you asking them?”
И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17 One of the multitude answered, “Teacher, I brought to you my son, who has a mute spirit;
И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18 and wherever it seizes him, it throws him down; and he foams at the mouth, grinds his teeth, and becomes rigid. I asked your disciples to cast it out, and they weren’t able.”
И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19 He answered him, “Unbelieving generation, how long shall I be with you? How long shall I bear with you? Bring him to me.”
А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20 They brought him to him, and when he saw him, immediately the spirit convulsed him and he fell on the ground, wallowing and foaming at the mouth.
И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21 He asked his father, “How long has it been since this has been happening to him?” He said, “From childhood.
И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22 Often it has cast him both into the fire and into the water to destroy him. But if you can do anything, have compassion on us and help us.”
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23 Jesus said to him, “If you can believe, all things are possible to him who believes.”
А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24 Immediately the father of the child cried out with tears, “I believe. Help my unbelief!”
И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25 When Jesus saw that a multitude came running together, he rebuked the unclean spirit, saying to him, “You mute and deaf spirit, I command you, come out of him, and never enter him again!”
А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26 After crying out and convulsing him greatly, it came out of him. The boy became like one dead, so much that most of them said, “He is dead.”
И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27 But Jesus took him by the hand and raised him up; and he arose.
А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28 When he had come into the house, his disciples asked him privately, “Why couldn’t we cast it out?”
И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29 He said to them, “This kind can come out by nothing but by prayer and fasting.”
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30 They went out from there and passed through Galilee. He didn’t want anyone to know it,
И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31 for he was teaching his disciples, and said to them, “The Son of Man is being handed over to the hands of men, and they will kill him; and when he is killed, on the third day he will rise again.”
Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32 But they didn’t understand the saying, and were afraid to ask him.
А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33 He came to Capernaum, and when he was in the house he asked them, “What were you arguing amongst yourselves on the way?”
И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34 But they were silent, for they had disputed with one another on the way about who was the greatest.
А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35 He sat down and called the twelve; and he said to them, “If any man wants to be first, he shall be last of all, and servant of all.”
И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36 He took a little child and set him in the middle of them. Taking him in his arms, he said to them,
И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37 “Whoever receives one such little child in my name receives me; and whoever receives me, doesn’t receive me, but him who sent me.”
Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38 John said to him, “Teacher, we saw someone who doesn’t follow us casting out demons in your name; and we forbade him, because he doesn’t follow us.”
Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39 But Jesus said, “Don’t forbid him, for there is no one who will do a mighty work in my name and be able quickly to speak evil of me.
А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40 For whoever is not against us is on our side.
Јер ко није против вас с вама је.
41 For whoever will give you a cup of water to drink in my name because you are Christ’s, most certainly I tell you, he will in no way lose his reward.
Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42 “Whoever will cause one of these little ones who believe in me to stumble, it would be better for him if he were thrown into the sea with a millstone hung around his neck.
А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43 If your hand causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter into life maimed, rather than having your two hands to go into Gehenna, into the unquenchable fire, (Geenna g1067)
И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
44 ‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45 If your foot causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter into life lame, rather than having your two feet to be cast into Gehenna, into the fire that will never be quenched— (Geenna g1067)
И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
46 ‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47 If your eye causes you to stumble, throw it out. It is better for you to enter into God’s Kingdom with one eye, rather than having two eyes to be cast into the Gehenna of fire, (Geenna g1067)
Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, (Geenna g1067)
48 ‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49 For everyone will be salted with fire, and every sacrifice will be seasoned with salt.
Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50 Salt is good, but if the salt has lost its saltiness, with what will you season it? Have salt in yourselves, and be at peace with one another.”
Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
