Luke 14
1 When he went into the house of one of the rulers of the Pharisees on a Sabbath to eat bread, they were watching him.
И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2 Behold, a certain man who had dropsy was in front of him.
И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3 Jesus, answering, spoke to the lawyers and Pharisees, saying, “Is it lawful to heal on the Sabbath?”
И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4 But they were silent. He took him, and healed him, and let him go.
А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5 He answered them, “Which of you, if your son or an ox fell into a well, wouldn’t immediately pull him out on a Sabbath day?”
И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6 They couldn’t answer him regarding these things.
И не могоше Му одговорити на то.
7 He spoke a parable to those who were invited, when he noticed how they chose the best seats, and said to them,
А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8 “When you are invited by anyone to a wedding feast, don’t sit in the best seat, since perhaps someone more honourable than you might be invited by him,
Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9 and he who invited both of you would come and tell you, ‘Make room for this person.’ Then you would begin, with shame, to take the lowest place.
И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10 But when you are invited, go and sit in the lowest place, so that when he who invited you comes, he may tell you, ‘Friend, move up higher.’ Then you will be honoured in the presence of all who sit at the table with you.
Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11 For everyone who exalts himself will be humbled, and whoever humbles himself will be exalted.”
Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12 He also said to the one who had invited him, “When you make a dinner or a supper, don’t call your friends, nor your brothers, nor your kinsmen, nor rich neighbours, or perhaps they might also return the favour, and pay you back.
А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13 But when you make a feast, ask the poor, the maimed, the lame, or the blind;
Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14 and you will be blessed, because they don’t have the resources to repay you. For you will be repaid in the resurrection of the righteous.”
И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15 When one of those who sat at the table with him heard these things, he said to him, “Blessed is he who will feast in God’s Kingdom!”
А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16 But he said to him, “A certain man made a great supper, and he invited many people.
А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17 He sent out his servant at supper time to tell those who were invited, ‘Come, for everything is ready now.’
И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18 They all as one began to make excuses. “The first said to him, ‘I have bought a field, and I must go and see it. Please have me excused.’
И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19 “Another said, ‘I have bought five yoke of oxen, and I must go try them out. Please have me excused.’
И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20 “Another said, ‘I have married a wife, and therefore I can’t come.’
И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21 “That servant came, and told his lord these things. Then the master of the house, being angry, said to his servant, ‘Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in the poor, maimed, blind, and lame.’
И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22 “The servant said, ‘Lord, it is done as you commanded, and there is still room.’
И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23 “The lord said to the servant, ‘Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.
И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24 For I tell you that none of those men who were invited will taste of my supper. For many are called, but few are chosen.’”
Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25 Now great multitudes were going with him. He turned and said to them,
Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26 “If anyone comes to me, and doesn’t disregard his own father, mother, wife, children, brothers, and sisters, yes, and his own life also, he can’t be my disciple.
Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27 Whoever doesn’t bear his own cross and come after me, can’t be my disciple.
И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28 For which of you, desiring to build a tower, doesn’t first sit down and count the cost, to see if he has enough to complete it?
И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29 Or perhaps, when he has laid a foundation and isn’t able to finish, everyone who sees begins to mock him,
Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30 saying, ‘This man began to build and wasn’t able to finish.’
Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31 Or what king, as he goes to encounter another king in war, will not sit down first and consider whether he is able with ten thousand to meet him who comes against him with twenty thousand?
Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32 Or else, while the other is yet a great way off, he sends an envoy and asks for conditions of peace.
Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33 So therefore, whoever of you who doesn’t renounce all that he has, he can’t be my disciple.
Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34 “Salt is good, but if the salt becomes flat and tasteless, with what do you season it?
Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35 It is fit neither for the soil nor for the manure pile. It is thrown out. He who has ears to hear, let him hear.”
Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
