< Jonah 2 >
1 Then Jonah prayed to the LORD, his God, out of the fish’s belly.
И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
2 He said, “I called because of my affliction to the LORD. He answered me. Out of the belly of Sheol I cried. You heard my voice. (Sheol )
И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol )
3 For you threw me into the depths, in the heart of the seas. The flood was all around me. All your waves and your billows passed over me.
Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
4 I said, ‘I have been banished from your sight; yet I will look again towards your holy temple.’
И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
5 The waters surrounded me, even to the soul. The deep was around me. The weeds were wrapped around my head.
Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
6 I went down to the bottoms of the mountains. The earth barred me in forever; yet you have brought my life up from the pit, LORD my God.
Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
7 “When my soul fainted within me, I remembered the LORD. My prayer came in to you, into your holy temple.
Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
8 Those who regard vain idols forsake their own mercy.
Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
9 But I will sacrifice to you with the voice of thanksgiving. I will pay that which I have vowed. Salvation belongs to the LORD.”
А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
10 Then the LORD spoke to the fish, and it vomited out Jonah on the dry land.
И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.