Job 39
1 “Do you know the time when the mountain goats give birth? Do you watch when the doe bears fawns?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Can you count the months that they fulfil? Or do you know the time when they give birth?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 They bow themselves. They bear their young. They end their labour pains.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Their young ones become strong. They grow up in the open field. They go out, and don’t return again.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 “Who has set the wild donkey free? Or who has loosened the bonds of the swift donkey,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 whose home I have made the wilderness, and the salt land his dwelling place?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 He scorns the tumult of the city, neither does he hear the shouting of the driver.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 The range of the mountains is his pasture. He searches after every green thing.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 “Will the wild ox be content to serve you? Or will he stay by your feeding trough?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Can you hold the wild ox in the furrow with his harness? Or will he till the valleys after you?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Will you trust him, because his strength is great? Or will you leave to him your labour?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Will you confide in him, that he will bring home your seed, and gather the grain of your threshing floor?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 “The wings of the ostrich wave proudly, but are they the feathers and plumage of love?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 For she leaves her eggs on the earth, warms them in the dust,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 and forgets that the foot may crush them, or that the wild animal may trample them.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 She deals harshly with her young ones, as if they were not hers. Though her labour is in vain, she is without fear,
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 because God has deprived her of wisdom, neither has he imparted to her understanding.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 When she lifts up herself on high, she scorns the horse and his rider.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 “Have you given the horse might? Have you clothed his neck with a quivering mane?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Have you made him to leap as a locust? The glory of his snorting is awesome.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 He paws in the valley, and rejoices in his strength. He goes out to meet the armed men.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 He mocks at fear, and is not dismayed, neither does he turn back from the sword.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 The quiver rattles against him, the flashing spear and the javelin.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 He eats up the ground with fierceness and rage, neither does he stand still at the sound of the trumpet.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 As often as the trumpet sounds he snorts, ‘Aha!’ He smells the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 “Is it by your wisdom that the hawk soars, and stretches her wings towards the south?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Is it at your command that the eagle mounts up, and makes his nest on high?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 On the cliff he dwells and makes his home, on the point of the cliff and the stronghold.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 From there he spies out the prey. His eyes see it afar off.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 His young ones also suck up blood. Where the slain are, there he is.”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
