Job 31
1 “I made a covenant with my eyes; how then should I look lustfully at a young woman?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what is the portion from God above, and the heritage from the Almighty on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doesn’t he see my ways, and count all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 “If I have walked with falsehood, and my foot has hurried to deceit
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 (let me be weighed in an even balance, that God may know my integrity);
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 if my step has turned out of the way, if my heart walked after my eyes, if any defilement has stuck to my hands,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 then let me sow, and let another eat. Yes, let the produce of my field be rooted out.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 “If my heart has been enticed to a woman, and I have laid wait at my neighbour’s door,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 then let my wife grind for another, and let others sleep with her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For that would be a heinous crime. Yes, it would be an iniquity to be punished by the judges,
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 for it is a fire that consumes to destruction, and would root out all my increase.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 “If I have despised the cause of my male servant or of my female servant, when they contended with me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 what then will I do when God rises up? When he visits, what will I answer him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Didn’t he who made me in the womb make him? Didn’t one fashion us in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 “If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 or have eaten my morsel alone, and the fatherless has not eaten of it
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (no, from my youth he grew up with me as with a father, I have guided her from my mother’s womb);
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 if I have seen any perish for want of clothing, or that the needy had no covering;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 if his heart hasn’t blessed me, if he hasn’t been warmed with my sheep’s fleece;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 if I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate;
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 then let my shoulder fall from the shoulder blade, and my arm be broken from the bone.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For calamity from God is a terror to me. Because of his majesty, I can do nothing.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 “If I have made gold my hope, and have said to the fine gold, ‘You are my confidence;’
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I have rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 if I have seen the sun when it shined, or the moon moving in splendour,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 and my heart has been secretly enticed, and my hand threw a kiss from my mouth;
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 this also would be an iniquity to be punished by the judges, for I would have denied the God who is above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 “If I have rejoiced at the destruction of him who hated me, or lifted up myself when evil found him
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 (I have certainly not allowed my mouth to sin by asking his life with a curse);
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 if the men of my tent have not said, ‘Who can find one who has not been filled with his meat?’
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 (the foreigner has not camped in the street, but I have opened my doors to the traveller);
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 if like Adam I have covered my transgressions, by hiding my iniquity in my heart,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and didn’t go out of the door—
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 oh that I had one to hear me! Behold, here is my signature! Let the Almighty answer me! Let the accuser write my indictment!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Surely I would carry it on my shoulder, and I would bind it to me as a crown.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would declare to him the number of my steps. I would go near to him like a prince.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cries out against me, and its furrows weep together;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 if I have eaten its fruits without money, or have caused its owners to lose their life,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 let briers grow instead of wheat, and stinkweed instead of barley.” The words of Job are ended.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
