Isaiah 21
1 The burden of the wilderness of the sea. As whirlwinds in the South sweep through, it comes from the wilderness, from an awesome land.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A grievous vision is declared to me. The treacherous man deals treacherously, and the destroyer destroys. Go up, Elam; attack! I have stopped all of Media’s sighing.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore my thighs are filled with anguish. Pains have seized me, like the pains of a woman in labour. I am in so much pain that I can’t hear. I am so dismayed that I can’t see.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart flutters. Horror has frightened me. The twilight that I desired has been turned into trembling for me.
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 They prepare the table. They set the watch. They eat. They drink. Rise up, you princes, oil the shield!
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For the Lord said to me, “Go, set a watchman. Let him declare what he sees.
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 When he sees a troop, horsemen in pairs, a troop of donkeys, a troop of camels, he shall listen diligently with great attentiveness.”
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 He cried like a lion: “Lord, I stand continually on the watchtower in the daytime, and every night I stay at my post.
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 Behold, here comes a troop of men, horsemen in pairs.” He answered, “Fallen, fallen is Babylon; and all the engraved images of her gods are broken to the ground.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 You are my threshing, and the grain of my floor!” That which I have heard from the LORD of Armies, the God of Israel, I have declared to you.
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 The burden of Dumah. One calls to me out of Seir, “Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?”
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman said, “The morning comes, and also the night. If you will enquire, enquire. Come back again.”
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 The burden on Arabia. You will lodge in the thickets in Arabia, you caravans of Dedanites.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 They brought water to him who was thirsty. The inhabitants of the land of Tema met the fugitives with their bread.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 For they fled away from the swords, from the drawn sword, from the bent bow, and from the heat of battle.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For the Lord said to me, “Within a year, as a worker bound by contract would count it, all the glory of Kedar will fail,
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 and the residue of the number of the archers, the mighty men of the children of Kedar, will be few; for the LORD, the God of Israel, has spoken it.”
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
