< 2 Corinthians 5 >

1 For we know that if the earthly house of our tent is dissolved, we have a building from God, a house not made with hands, eternal, in the heavens. (aiōnios g166)
Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. (aiōnios g166)
2 For most certainly in this we groan, longing to be clothed with our habitation which is from heaven,
Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3 if indeed being clothed, we will not be found naked.
И да се обучени, не голи нађемо!
4 For indeed we who are in this tent do groan, being burdened, not that we desire to be unclothed, but that we desire to be clothed, that what is mortal may be swallowed up by life.
Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5 Now he who made us for this very thing is God, who also gave to us the down payment of the Spirit.
А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6 Therefore we are always confident and know that while we are at home in the body, we are absent from the Lord;
Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7 for we walk by faith, not by sight.
Јер по вери живимо, а не по гледању.
8 We are courageous, I say, and are willing rather to be absent from the body and to be at home with the Lord.
Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9 Therefore also we make it our aim, whether at home or absent, to be well pleasing to him.
Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10 For we must all be revealed before the judgement seat of Christ that each one may receive the things in the body according to what he has done, whether good or bad.
Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;
11 Knowing therefore the fear of the Lord, we persuade men, but we are revealed to God, and I hope that we are revealed also in your consciences.
Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12 For we are not commending ourselves to you again, but speak as giving you occasion of boasting on our behalf, that you may have something to answer those who boast in appearance and not in heart.
Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13 For if we are beside ourselves, it is for God. Or if we are of sober mind, it is for you.
Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14 For the love of Christ compels us; because we judge thus: that one died for all, therefore all died.
Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15 He died for all, that those who live should no longer live to themselves, but to him who for their sakes died and rose again.
Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16 Therefore we know no one according to the flesh from now on. Even though we have known Christ according to the flesh, yet now we know him so no more.
Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17 Therefore if anyone is in Christ, he is a new creation. The old things have passed away. Behold, all things have become new.
Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18 But all things are of God, who reconciled us to himself through Jesus Christ, and gave to us the ministry of reconciliation;
Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19 namely, that God was in Christ reconciling the world to himself, not reckoning to them their trespasses, and having committed to us the word of reconciliation.
Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20 We are therefore ambassadors on behalf of Christ, as though God were entreating by us: we beg you on behalf of Christ, be reconciled to God.
Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21 For him who knew no sin he made to be sin on our behalf, so that in him we might become the righteousness of God.
Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.

< 2 Corinthians 5 >