Matthew 20
1 "For the Kingdom of the Heavens is like an employer who went out early in the morning to hire men to work in his vineyard,
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2 and having made an agreement with them for a shilling a day, sent them into his vineyard.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3 About nine o'clock he went out and saw others loitering in the market-place.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4 To these also he said, "'You also, go into the vineyard, and whatever is right I will give you.'
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5 "So they went. Again about twelve, and about three o'clock, he went out and did the same.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6 And going out about five o'clock he found others loitering, and he asked them, "'Why have you been standing here all day long, doing nothing?'
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7 "'Because no one has hired us,' they replied. "'You also, go into the vineyard,' he said.
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8 "When evening came, the master said to his steward, "'Call the men and pay them their wages. Begin with the last set and finish with the first.'
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9 "When those came who had begun at five o'clock, they received a shilling apiece;
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10 and when the first came, they expected to get more, but they also each got the shilling.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11 So when they had received it, they grumbled against the employer, saying,
И примивши викаху на господара.
12 "'These who came last have done only one hour's work, and you have put them on a level with us who have worked the whole day and have borne the scorching heat.'
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13 "'My friend,' he answered to one of them, 'I am doing you no injustice. Did you not agree with me for a shilling?
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
14 Take your money and go. I choose to give this last comer just as much as I give you.
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15 Have I not a right to do what I choose with my own property? Or are you envious because I am generous?'
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16 "So the last shall be first, and the first last."
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17 Jesus was now going up to Jerusalem, and He took the twelve disciples aside by themselves, and on the way He said to them,
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18 "We are going up to Jerusalem, and there the Son of Man will be betrayed to the High Priests and Scribes. They will condemn Him to death,
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19 and hand Him over to the Gentiles to be made sport of and scourged and crucified; and on the third day He will be raised to life."
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20 Then the mother of the sons of Zabdi came to Him with her sons, and knelt before Him to make a request of Him.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21 "What is it you desire?" He asked. "Command," she replied, "that these my two sons may sit one at your right hand and one at your left in your Kingdom."
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22 "None of you know what you are asking for," said Jesus; "can you drink out of the cup from which I am about to drink?" "We can," they replied.
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23 "You shall drink out of my cup," He said, "but a seat at my right hand or at my left it is not for me to allot, but it belongs to those for whom it has been prepared by my Father."
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24 The other ten heard of this, and their indignation was aroused against the two brothers.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25 But Jesus called them to Him, and said, "You know that the rulers of the Gentiles lord it over them, and their great men exercise authority over them.
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26 Not so shall it be among you; but whoever desires to be great among you shall be your servant,
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27 and whoever desires to be first among you shall be your bondservant;
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28 just as the Son of Man came not to be served but to serve, and to give His life as the redemption-price for many."
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29 As they were leaving Jericho, an immense crowd following Him,
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30 two blind men sitting by the roadside heard that it was Jesus who was passing by, and cried aloud, "Sir, Son of David, pity us."
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31 The people angrily tried to silence them, but they cried all the louder. "O Sir, Son of David, pity us," they said.
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32 So Jesus stood still and called to them. "What shall I do for you?" He asked.
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33 "Sir, let our eyes be opened," they replied.
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34 Moved with compassion, Jesus touched their eyes, and immediately they regained their sight and followed Him.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
