Psalms 90
1 A prayer of Moses the man of God. LORD, thou hast been our dwelling-place in all generations.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Before the mountains were brought forth, or ever thou hadst formed the earth and the world, even from everlasting to everlasting, thou [art] God.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Thou turnest man to destruction; and sayest, Return, ye children of men.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 For a thousand years in thy sight [are but] as yesterday when it is past, and [as] a watch in the night.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Thou carriest them away as with a flood; they are [as] a sleep; in the morning [they are] like grass [which] groweth.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 In the morning it flourisheth, and groweth; in the evening it is cut down, and withereth.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 For we are consumed by thy anger, and by thy wrath are we troubled.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Thou hast set our iniquities before thee, our secret [sins] in the light of thy countenance.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 For all our days are passed away in thy wrath: we spend our years, as a tale [that is told].
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 The days of our years [are] seventy years; and if by reason of strength [they are] eighty years, yet [is] their strength labor and sorrow; for it is soon cut off, and we fly away.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Who knoweth the power of thy anger? even according to thy fear, [so is] thy wrath.
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 So teach [us] to number [our] days, that we may apply our hearts to wisdom.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Return, O LORD, how long? and repent thou concerning thy servants.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 O satisfy us early with thy mercy; that we may rejoice and be glad all our days.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Make us glad according to the days [in which] thou hast afflicted us, [and] the years [in which] we have seen evil.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Let thy work appear to thy servants, and thy glory to their children.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 And let the beauty of the LORD our God be upon us: and establish thou the work of our hands upon us; yes, the work of our hands establish thou it.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
