Psalms 88
1 A Song [or] Psalm for the sons of Korah, to the chief Musician upon Mahalath Leannoth, Maschil of Heman the Ezrahite. O LORD God of my salvation, I have cried day [and] night before thee:
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come before thee: incline thy ear to my cry;
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted with them that go down into the pit: I am as a man [that hath] no strength:
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Free among the dead, like the slain that lie in the grave, whom thou rememberest no more: and they are cut off from thy hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Thou hast laid me in the lowest pit, in darkness, in the deeps.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Thy wrath lieth hard upon me, and thou hast afflicted [me] with all thy waves. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Thou hast put away my acquaintance far from me; thou hast made me an abomination to them: [I am] shut up, and I cannot come forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eye mourneth by reason of affliction: LORD, I have called daily upon thee, I have stretched out my hands to thee.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Wilt thou show wonders to the dead? shall the dead arise [and] praise thee? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall thy loving-kindness be declared in the grave? [or] thy faithfulness in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall thy wonders be known in the dark? and thy righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to thee have I cried, O LORD; and in the morning shall my prayer come before thee.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 LORD, why castest thou off my soul? [why] hidest thou thy face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I [am] afflicted and ready to die from [my] youth up: [while] I suffer thy terrors I am distracted.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Thy fierce wrath goeth over me; thy terrors have cut me off.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They came around me daily like water; they encompassed me together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Lover and friend hast thou put far from me, [and] my acquaintance into darkness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
