Psalms 83
1 A song, [or] Psalm of Asaph. Keep not thou silence, O God: hold not thy peace, and be not still, O God.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For lo, thy enemies make a tumult: and they that hate thee have lifted up the head.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 They have taken crafty counsel against thy people, and consulted against thy hidden ones.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 They have said, Come, and let us cut them off from [being] a nation; that the name of Israel may be no more in remembrance.
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For they have consulted together with one consent: they are confederate against thee,
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 The tabernacles of Edom, and the Ishmaelites; of Moab, and the Hagarenes;
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal, and Ammon, and Amalek; the Philistines with the inhabitants of Tyre;
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Assur also is joined with them: they have helped the children of Lot. (Selah)
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do to them as [to] the Midianites; as [to] Sisera, as [to] Jabin, at the brook of Kison:
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 [Who] perished at En-dor: they became [as] dung for the earth.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their nobles like Oreb, and like Zeeb: yes, all their princes as Zebah, and as Zalmunna:
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Who said, Let us take to ourselves the houses of God in possession.
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 O my God, make them like a wheel; as the stubble before the wind.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As the fire burneth a wood, and as the flame setteth the mountains on fire;
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 So persecute them with thy tempest, and make them afraid with thy storm.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Fill their faces with shame; that they may seek thy name, O LORD.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Let them be confounded and troubled for ever; yes, let them be put to shame, and perish:
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 That [men] may know that thou, whose name alone [is] JEHOVAH, [art] the most high over all the earth.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
