Psalms 77
1 To the chief Musician, to Jeduthun, A Psalm of Asaph. I cried to God with my voice, [even] to God with my voice; and he gave ear to me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of my trouble I sought the LORD: my sore ran in the night, and ceased not: my soul refused to be comforted.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remembered God, and was troubled: I complained, and my spirit was overwhelmed. (Selah)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Thou holdest my eyes waking: I am so troubled that I cannot speak.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I have considered the days of old, the years of ancient times.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 I call to remembrance my song in the night: I commune with my own heart: and my spirit made diligent search.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Will the LORD cast off for ever? and will he be favorable no more?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Is his mercy wholly gone for ever? doth [his] promise fail for evermore?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Hath God forgotten to be gracious? hath he in anger shut up his tender mercies? (Selah)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And I said, This [is] my infirmity: [but I will remember] the years of the right hand of the Most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will remember the works of the LORD: surely I will remember thy wonders of old.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 I will meditate also of all thy work, and talk of thy doings.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Thy way, O God, [is] in the sanctuary: who [is so] great a God as [our] God!
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou [art] the God that doest wonders: thou hast declared thy strength among the people.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Thou hast with [thy] arm redeemed thy people, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God, the waters saw thee; they were afraid: the depths also were disturbed.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds poured out water: the skies sent out a sound: thy arrows also went abroad.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The voice of thy thunder [was] in the heaven: the lightnings lightened the world: the earth trembled and shook.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Thy way [is] in the sea, and thy path in the great waters, and thy footsteps are not known.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou leddest thy people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
