< Psalms 71 >
1 In thee, O LORD, do I put my trust: let me never be put to confusion.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Deliver me in thy righteousness, and cause me to escape: incline thy ear to me, and save me.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Be thou my strong habitation, to which I may continually resort: thou hast given commandment to save me; for thou [art] my rock and my fortress.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Deliver me, O my God, from the hand of the wicked, from the hand of the unrighteous and cruel man.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For thou [art] my hope, O LORD God: [thou art] my trust from my youth.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 By thee have I been sustained from my birth: thou art he that brought me into life: my praise [shall be] continually of thee.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 I am as a wonder to many; but thou [art] my strong refuge.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Let my mouth be filled [with] thy praise [and with] thy honor all the day.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Cast me not off in the time of old age; forsake me not when my strength faileth.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For my enemies speak against me; and they that lay wait for my soul take counsel together,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Saying, God hath forsaken him: persecute and take him; for [there is] none to deliver [him].
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O God, be not far from me: O my God, make haste for my help.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Let them be confounded [and] consumed that are adversaries to my soul; let them be covered [with] reproach and dishonor that seek my hurt.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 But I will hope continually, and will yet praise thee more and more.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 My mouth shall show forth thy righteousness [and] thy salvation all the day; for I know not the numbers [thereof].
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 I will go in the strength of the Lord GOD: I will make mention of thy righteousness, [even] of thine only.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O God, thou hast taught me from my youth: and hitherto have I declared thy wondrous works.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Now also when I am old and gray-headed, O God, forsake me not; until I have shown thy strength to [this] generation, [and] thy power to every one [that] is to come.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Thy righteousness also, O God, [is] very high, who hast done great things: O God, who [is] like to thee!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 [Thou], who hast shown me great and severe troubles, wilt revive me again, and wilt bring me again from the depths of the earth.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Thou wilt increase my greatness, and comfort me on every side.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 I will also praise thee with the psaltery, [even] thy truth, O my God: to thee will I sing with the harp, O thou Holy One of Israel.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 My lips shall greatly rejoice when I sing to thee; and my soul, which thou hast redeemed.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 My tongue also shall talk of thy righteousness all the day long: for they are confounded, for they are brought to shame, that seek my hurt.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.