Psalms 44
1 To the chief Musician for the sons of Korah, Maschil. We have heard with our ears, O God, our fathers have told us, [what] work thou didst in their days, in the times of old.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 [How] thou didst drive out the heathen with thy hand, and didst plant them; [how] thou didst afflict the people, and cast them out.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For they obtained not the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them: but thy right hand, and thy arm, and the light of thy countenance, because thou hadst a favor to them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Thou art my King, O God: command deliverances for Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Through thee will we push down our enemies: through thy name we will tread them under that rise up against us.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For I will not trust in my bow, neither shall my sword save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 But thou hast saved us from our enemies, and hast put them to shame that hated us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God we boast all the day long, and praise thy name for ever. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But thou hast cast off, and put us to shame; and goest not forth with our armies.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Thou makest us to turn back from the enemy: and they who hate us plunder for themselves.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Thou hast given us like sheep [appointed] for food; and hast scattered us among the heathen.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Thou sellest thy people for naught, and dost not increase [thy wealth] by their price.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Thou makest us a reproach to our neighbors, a scorn and a derision to them that are around us.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Thou makest us a by-word among the heathen, a shaking of the head among the people.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 My confusion [is] continually before me, and the shame of my face hath covered me,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 For the voice of him that reproacheth and blasphemeth; by reason of the enemy and avenger.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this is come upon us; yet we have not forgotten thee, neither have we dealt falsely in thy covenant.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Our heart is not turned back, neither have our steps declined from thy way;
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Though thou hast severely broke us in the place of dragons, and covered us with the shades of death.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we have forgotten the name of our God, or stretched out our hands to a strange god;
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Will not God search out this? for he knoweth the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Yes, for thy sake are we killed all the day long; we are counted as sheep for the slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Awake, why sleepest thou, O LORD? arise, cast [us] not off for ever.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Why hidest thou thy face, [and] forgettest our affliction and our oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For our soul is bowed down to the dust: our belly cleaveth to the earth.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Arise for our help, and redeem us for thy mercies' sake.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
