Psalms 40
1 To the chief Musician, A Psalm of David. I waited patiently for the LORD; and he inclined to me, and heard my cry.
Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
2 He brought me up also out of a horrible pit, out of the miry clay, and set my feet upon a rock, [and] established my goings.
Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
3 And he hath put a new song in my mouth, [even] praise to our God: many shall see [it], and fear, and shall trust in the LORD.
И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.
4 Blessed [is] that man that maketh the LORD his trust, and respecteth not the proud, nor such as turn aside to lies.
Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.
5 Many, O LORD, my God, [are] thy wonderful works [which] thou hast done, and thy thoughts [which are] toward us, they cannot be reckoned up in order to thee: [if] I would declare and speak [of them], they are more than can be numbered.
Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.
6 Sacrifice and offering thou didst not desire; my ears hast thou opened: burnt-offering and sin-offering hast thou not required.
Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.
7 Then said I, Lo, I come: in the volume of the book [it is] written of me,
И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;
8 I delight to do thy will, O my God: yea, thy law [is] within my heart.
Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.
9 I have preached righteousness in the great congregation: lo, I have not refrained my lips, O LORD, thou knowest.
Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.
10 I have not hid thy righteousness within my heart; I have declared thy faithfulness and thy salvation: I have not concealed thy loving-kindness and thy truth from the great congregation.
Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.
11 Withhold not thou thy tender mercies from me, O LORD: let thy loving-kindness and thy truth continually preserve me.
Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.
12 For innumerable evils have encompassed me: my iniquities have taken hold upon me, so that I am not able to look up; they are more than the hairs of my head: therefore my heart faileth me.
Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
13 Be pleased, O LORD, to deliver me: O LORD, make haste to help me.
Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
14 Let them be ashamed and confounded together that seek after my soul to destroy it; let them be driven backward and put to shame that wish me evil.
Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
15 Let them be desolate for a reward of their shame that say to me, Aha, aha.
Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!
16 Let all those that seek thee rejoice and be glad in thee: let such as love thy salvation say continually, The LORD be magnified.
Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!
17 But I [am] poor and needy; [yet] the LORD thinketh upon me: thou [art] my help and my deliverer; make no delay, O my God.
Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.
