Psalms 4
1 To the chief Musician on Neginoth, A Psalm of David. Hear me when I call, O God of my righteousness: thou hast enlarged me [when I was] in distress; have mercy upon me, and hear my prayer.
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 O ye sons of men, how long [will ye turn] my glory into shame? [how long] will ye love vanity, [and] seek after falsehood? (Selah)
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 But know that the LORD hath set apart him that is godly for himself: the LORD will hear when I call to him.
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Stand in awe, and sin not: commune with your own heart upon your bed, and be still. (Selah)
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Offer the sacrifices of righteousness, and put your trust in the LORD.
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 [There are] many that say, Who will show us [any] good? LORD, lift thou upon us the light of thy countenance.
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 Thou hast put gladness in my heart, more than in the time [when] their corn and their wine increased.
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 I will both lay me down in peace, and sleep; for thou only, LORD, makest me dwell in safety.
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
