Psalms 2

1 Why do the heathen rage, and the people imagine a vain thing?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 The kings of the earth set themselves, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against his anointed, [saying],

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 Let us break their bands asunder, and cast away their cords from us.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 He that sitteth in the heavens shall laugh: the LORD shall have them in derision.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Then shall he speak to them in his wrath, and trouble them in his sore displeasure.

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 Yet have I set my king upon my holy hill of Zion.

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 I will declare the decree: the LORD hath said to me, Thou [art] my Son; this day have I begotten thee.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ask of me, and I will give [thee] the heathen [for] thy inheritance, and the uttermost parts of the earth [for] thy possession.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Thou shalt break them with a rod of iron; thou shalt dash them in pieces like a potter's vessel.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Be wise now therefore, O ye kings: be instructed, ye judges of the earth.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Kiss the Son, lest he be angry, and ye perish [from] the way, when his wrath is kindled but a little. Blessed [are] all they that put their trust in him.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!