Psalms 14

1 To the chief Musician, [A Psalm] of David. The fool hath said in his heart, [There is] no God. They are corrupt, they have done abominable works, [there is] none that doeth good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

2 The LORD looked down from heaven upon the children of men, to see if there were any that did understand, [and] seek God.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 They are all gone aside, they are [all] together become filthy: [there is] none that doeth good, no, not one.

Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Have all the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people [as] they eat bread, and call not upon the LORD.

Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

5 There were they in great fear: for God [is] in the generation of the righteous.

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 Ye have shamed the counsel of the poor, because the LORD [is] his refuge.

Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 Oh that the salvation of Israel [were come] out of Zion! when the LORD bringeth back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, [and] Israel shall be glad.

Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.