Proverbs 25
1 These [are] also proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah king of Judah copied out.
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 [It is] the glory of God to conceal a thing: but the honor of kings [is] to search out a matter.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 The heaven for hight, and the earth for depth, and the heart of kings [is] unsearchable.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Take away the dross from the silver, and there shall come forth a vessel for the finer.
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Take away the wicked [from] before the king, and his throne shall be established in righteousness.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Put not forth thyself in the presence of the king, and stand not in the place of great [men]:
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 For better [it is] that it be said to thee, Come up hither; than that thou shouldst be put lower in the presence of the prince whom thy eyes have seen.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Go not forth hastily to strive, lest [thou know not] what to do in the end thereof, when thy neighbor hath put thee to shame.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Debate thy cause with thy neighbor [himself]; and reveal not a secret to another:
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Lest he that heareth [it] put thee to shame, and thy infamy turn not away.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 A word fitly spoken [is like] apples of gold in pictures of silver.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 [As] an ear-ring of gold, and an ornament of fine gold, [so is] a wise reprover upon an obedient ear.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 As the cold of snow in the time of harvest, [so is] a faithful messenger to them that send him: for he refresheth the soul of his masters.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Whoever boasteth himself of a false gift [is like] clouds and wind without rain.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 By long forbearing is a prince persuaded, and a soft tongue breaketh the bone.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Hast thou found honey? eat so much as is sufficient for thee, lest thou be filled with it, and vomit it.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Withdraw thy foot from thy neighbor's house; lest he be weary of thee, and [so] hate thee.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 A man that beareth false witness against his neighbor [is] a maul, and a sword, and a sharp arrow.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 Confidence in an unfaithful man in time of trouble [is like] a broken tooth, and a foot out of joint.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 [As] he that taketh away a garment in cold weather, [and as] vinegar upon nitre; so [is] he that singeth songs to a heavy heart.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 If thy enemy shall hunger, give him bread to eat; and if he shall thirst, give him water to drink:
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 For thou shalt heap coals of fire upon his head, and the LORD will reward thee.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 The north wind driveth away rain: so [doth] an angry countenance a backbiting tongue.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 [It is] better to dwell in a corner of the house-top, than with a brawling woman and in a wide house.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 [As] cold waters to a thirsty soul, so [is] good news from a far country.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 A righteous man falling down before the wicked [is as] a turbid fountain, and a corrupt spring.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 [It is] not good to eat much honey: so [for men] to search their own glory [is not] glory.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 He that [hath] no rule over his own spirit [is like] a city [that is] broken down, [and] without walls.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
