Proverbs 11
1 A false balance [is] abomination to the LORD: but a just weight [is] his delight.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 [When] pride cometh, then cometh shame: but with the lowly [is] wisdom.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 The integrity of the upright shall guide them: but the perverseness of transgressors shall destroy them.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Riches profit not in the day of wrath: but righteousness delivereth from death.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 The righteousness of the perfect shall direct his way: but the wicked shall fall by his own wickedness.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 The righteousness of the upright shall deliver them: but transgressors shall be taken in [their own] naughtiness.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 When a wicked man dieth, [his] expectation shall perish: and the hope of unjust [men] perisheth.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 The righteous is delivered out of trouble, and the wicked cometh in his stead.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 A hypocrite with [his] mouth destroyeth his neighbor: but through knowledge shall the just be delivered.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 When the righteous prosper, the city rejoiceth: and when the wicked perish, [there is] shouting.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 By the blessing of the upright the city is exalted: but it is overthrown by the mouth of the wicked.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 He that is void of wisdom despiseth his neighbor: but a man of understanding holdeth his peace.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 A tale-bearer revealeth secrets: but he that is of a faithful spirit concealeth the matter.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Where no counsel [is], the people fall: but in the multitude of counselors [there is] safety.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 He that is surety for a stranger shall smart [for it]: and he that hateth suretiship is sure.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 A gracious woman retaineth honor: and strong [men] retain riches.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 The merciful man doeth good to his own soul: but [he that is] cruel troubleth his own flesh.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 The wicked worketh a deceitful work: but to him that soweth righteousness [shall be] a sure reward.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 As righteousness [tendeth] to life: so he that pursueth evil [pursueth it] to his own death.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 They that are of a froward heart [are] abomination to the LORD: but [such as are] upright in [their] way [are] his delight.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 [Though] hand [join] in hand, the wicked shall not be unpunished: but the seed of the righteous shall be delivered.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 [As] a jewel of gold in a swine's snout, [so is] a fair woman who is without discretion.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 The desire of the righteous [is] only good: [but] the expectation of the wicked [is] wrath.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 There is that scattereth, and yet increaseth; and [there is] that withholdeth more than is meet, but [it tendeth] to poverty.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 The liberal soul shall be made fat: and he that watereth shall be watered also himself.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 He that withholdeth corn, the people shall curse him: but blessing [shall be] upon the head of him that selleth [it].
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 He that diligently seeketh good procureth favor: but he that seeketh mischief, it shall come to him.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 He that trusteth in his riches shall fall: but the righteous shall flourish as a branch.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 He that troubleth his own house shall inherit the wind: and the fool [shall be] servant to the wise of heart.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 The fruit of the righteous [is] a tree of life; and he that winneth souls [is] wise.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Behold, the righteous shall be recompensed upon the earth: much more the wicked and the sinner.
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
