Numbers 32

1 Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of cattle: and when they saw the land of Jazer, and the land of Gilead, that behold, the place [was] a place for cattle;

А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

2 The children of Gad and the children of Reuben came and spoke to Moses, and to Eleazar the priest, and to the princes of the congregation, saying,

И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

3 Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Shebam, and Nebo, and Beon,

Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

4 [Even] the country which the LORD smote before the congregation of Israel, [is] a land for cattle, and thy servants have cattle:

Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

5 Wherefore, said they, if we have found grace in thy sight, let this land be given to thy servants for a possession, [and] bring us not over Jordan.

Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

6 And Moses said to the children of Gad and to the children of Reuben, Shall your brethren go to war, and shall ye sit here?

А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

7 And why discourage ye the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD hath given them?

Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

8 Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land.

Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

9 For when they went up to the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them.

И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

10 And the LORD'S anger was kindled the same time, and he swore, saying,

И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

11 Surely none of the men that came up from Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I swore to Abraham, to Isaac, and to Jacob; because they have not wholly followed me:

Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

12 Save Caleb the son of Jephunneh the Kenezite, and Joshua the son of Nun: for they have wholly followed the LORD.

Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

13 And the LORD'S anger was kindled against Israel, and he made them wander in the wilderness forty years, until all the generation that had done evil in the sight of the LORD was consumed.

И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

14 And behold, ye have risen up in your fathers' stead, an increase of sinful men, to augment yet the fierce anger of the LORD towards Israel.

А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

15 For if ye turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and he will destroy all this people.

Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

16 And they came near to him, and said, We will build sheep-folds here for our cattle, and cities for our little ones:

А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

17 But we ourselves will go ready armed before the children of Israel, until we have brought them to their place: and our little ones shall dwell in the fortified cities, because of the inhabitants of the land.

А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

18 We will not return to our houses, until the children of Israel have inherited every man his inheritance.

Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

19 For we will not inherit with them on the other side of Jordan, or forward; because our inheritance hath fallen to us on this side of Jordan eastward.

Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

20 And Moses said to them, If ye will do this thing, if ye will go armed before the LORD to war,

Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

21 And will go all of you armed over Jordan before the LORD, until he hath driven out his enemies from before him,

Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

22 And the land shall be subdued before the LORD: then afterward ye shall return, and be guiltless before the LORD, and before Israel; and this land shall be your possession before the LORD.

И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.

23 But if ye will not do so, behold, ye have sinned against the LORD: and be sure your sin will find you out.

Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.

24 Build you cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which hath proceeded out of your mouth.

Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

25 And the children of Gad and the children of Reuben spoke to Moses, saying, Thy servants will do as my lord commandeth.

И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

26 Our little ones, our wives, our flocks, and all our cattle, shall be there in the cities of Gilead:

Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;

27 But thy servants will pass over, every man armed for war, before the LORD to battle, as my lord saith.

А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

28 So concerning them Moses commanded Eleazar the priest, and Joshua the son of Nun, and the chief fathers of the tribes of the children of Israel:

Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

29 And Moses said to them, If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over Jordan, every man armed for battle, before the LORD, and the land shall be subdued before you; then ye shall give them the land of Gilead for a possession:

И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.

30 But if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.

Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

31 And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying, As the LORD hath said to thy servants, so will we do.

И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32 We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, that the possession of our inheritance on this side Jordan [may be] ours.

Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

33 And Moses gave to them, [even] to the children of Gad, and to the children of Reuben, and to half the tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan, the land, with its cities in the borders, [even] the cities of the country around.

И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.

34 And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,

И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

35 And Atroth, Shophan, and Jaazer, and Jogbehah,

И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

36 And Beth-nimrah, and Beth-haran, fortified cities: and folds for sheep.

И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

37 And the children of Reuben built Heshbon, and Elealeh, and Kirjathaim,

А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

38 And Nebo, and Baal-meon, (their names being changed, ) and Shibmah: and gave other names to the cities which they built.

И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.

39 And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and dispossessed the Amorite who [was] in it.

А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.

40 And Moses gave Gilead to Machir the son of Manasseh; and he dwelt in it.

И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.

41 And Jair the son of Manasseh went and took its small towns, and called them Havoth-jair.

И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

42 And Nobah went and took Kenath, and its villages, and called it Nobah, after his own name.

И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.