Numbers 23
1 And Balaam said to Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven oxen and seven rams.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
2 And Balak did as Balaam had spoken; and Balak and Balaam offered on [every] altar a bullock and a ram.
И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3 And Balaam said to Balak, Stand by thy burnt-offering, and I will go: it may be the LORD will come to meet me: and whatever he showeth me I will tell thee. And he went to a high place.
Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4 And God met Balaam: and he said to him, I have prepared seven altars, and I have offered upon [every] altar a bullock and a ram.
И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5 And the LORD put a word in Balaam's mouth, and said, Return to Balak, and thus thou shalt speak.
А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
6 And he returned to him and lo, he stood by his burnt-sacrifice, he, and all the princes of Moab.
И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
7 And he took up his parable, and said, Balak the king of Moab hath brought me from Aram, out of the mountains of the east, [saying], Come, curse Jacob for me, and come, defy Israel.
А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8 How shall I curse, whom God hath not cursed? or how shall I defy, [whom] the LORD hath not defied?
Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
9 For from the top of the rocks I see him, and from the hills I behold him: lo, the people shall dwell alone, and shall not be reckoned among the nations.
Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
10 Who can count the dust of Jacob, and the number of the fourth [part] of Israel? Let me die the death of the righteous, and let my last end be like his!
Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11 And Balak said to Balaam, What hast thou done to me? I took thee to curse my enemies, and behold, thou hast blessed [them] altogether.
Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12 And he answered and said, Must I not take heed to speak that which the LORD hath put in my mouth?
А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13 And Balak said to him, Come, I pray thee, with me to another place, from whence thou mayest see them: thou shalt see but the utmost part of them, and shalt not see them all: and from thence curse them for me.
Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14 And he brought him into the field of Zophim, to the top of Pisgah, and built seven altars, and offered a bullock and a ram on [every] altar.
И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15 And he said to Balak, Stand here by thy burnt-offering, while I meet [the LORD] yonder.
Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16 And the LORD met Balaam, and put a word in his mouth, and said, Go again to Balak, and say thus.
И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
17 And when he came to him, behold, he stood by his burnt-offering, and the princes of Moab with him. And Balak said to him, What hath the LORD spoken?
И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
18 And he took up his parable, and said, Rise, Balak, and hear; hearken to me, thou son of Zippor:
А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19 God [is] not a man, that he should lie; neither the son of man, that he should repent: hath he said, and shall he not do [it]? or hath he spoke, and shall he not make it good?
Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
20 Behold, I have received [commandment] to bless: and he hath blessed, and I cannot reverse it.
Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
21 He hath not beheld iniquity in Jacob, neither hath he seen perverseness in Israel; the LORD his God [is] with him, and the shout of a king [is] among them.
Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22 God brought them out of Egypt; he hath as it were the strength of a unicorn.
Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
23 Surely [there is] no enchantment against Jacob, neither [is there] any divination against Israel: according to this time it shall be said of Jacob and of Israel, What hath God wrought!
Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24 Behold, the people shall rise up as a great lion, and lift up himself as a young lion: he shall not lie down until he shall eat [of] the prey, and drink the blood of the slain.
Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
25 And Balak said to Balaam, Neither curse them at all, nor bless them at all.
Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
26 But Balaam answered and said to Balak, Did I not tell thee, saying, All that the LORD speaketh, that I must do?
А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
27 And Balak said to Balaam, Come, I pray thee, I will bring thee to another place; perhaps it will please God that thou mayest from thence curse them for me.
А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28 And Balak brought Balaam to the top of Peor, that looketh towards Jeshimon.
И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29 And Balaam said to Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven bullocks and seven rams.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
30 And Balak did as Balaam had said, and offered a bullock and a ram on [every] altar.
И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
