Job 28
1 Surely there is a vein for the silver, and a place for gold [where] they fine [it].
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Iron is taken out of the earth, and brass [is] melted [out of] the stone.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 He setteth an end to darkness, and searcheth out all perfection: the stones of darkness, and the shades of death.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 The flood breaketh out from the inhabitant: [even the waters] forgotten by the foot: they are dried up, they have gone away from men.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 [As for] the earth, out of it cometh bread: and under it is turned up as it were fire.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 The stones of it [are] the place of sapphires: and it hath dust of gold.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 [There is] a path which no fowl knoweth, and which the vultur's eye hath not seen:
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 The lion's whelps have not trodden it, nor the fierce lion passed by it.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 He putteth forth his hand upon the rock; he overturneth the mountains by the roots.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 He cutteth out rivers among the rocks; and his eye seeth every precious thing.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 He bindeth the floods from overflowing; and [the thing that is] hid he bringeth forth to light.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 But where shall wisdom be found? and where [is] the place of understanding?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Man knoweth not the price of it; neither is it found in the land of the living.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 The depth saith, It [is] not in me: and the sea saith, [It is] not with me.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 It cannot be obtained for gold, neither shall silver be weighed [for] the price of it.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 It cannot be valued with the gold of Ophir, with the precious onyx, or the sapphire.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 The gold and the crystal cannot equal it: and the exchange of it [shall not be for] jewels of fine gold.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 No mention shall be made of coral, or of pearls: for the price of wisdom [is] above rubies.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 The topaz of Cush shall not equal it, neither shall it be valued with pure gold.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Whence then cometh wisdom? and where [is] the place of understanding?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Seeing it is hid from the eyes of all living, and kept close from the fowls of the air.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Destruction and death say, We have heard the fame of it with our ears.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 God understandeth the way of it, and he knoweth its place.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For he looketh to the ends of the earth, [and] seeth under the whole heaven;
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 To make the weight for the winds; and he weigheth the waters by measure.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 When he made a decree for the rain, and a way for the lightning of the thunder:
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Then did he see it, and declare it; he prepared it, yea, and searched it out.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 And to man he said, Behold, the fear of the LORD, that [is] wisdom; and to depart from evil [is] understanding.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
