< Job 27 >
1 Moreover, Job continued his parable, and said,
И Јов настави беседу своју и рече:
2 [As] God liveth, [who] hath taken away my judgment; and the Almighty [who] hath afflicted my soul;
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 All the while my breath [is] in me, and the spirit of God [is] in my nostrils;
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 My lips shall not speak wickedness, nor my tongue utter deceit.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Far be it from me that I should justify you: till I die I will not remove my integrity from me.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 My righteousness I hold fast, and will not let it go: my heart shall not reproach [me] so long as I live.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Let my enemy be as the wicked, and he that riseth up against me as the unrighteous.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 For what [is] the hope of the hypocrite, though he hath gained, when God taketh away his soul?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Will God hear his cry when trouble cometh upon him?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Will he delight himself in the Almighty? will he always call upon God?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 I will teach you by the hand of God: [that] which [is] with the Almighty will I not conceal.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Behold, all ye yourselves have seen [it]; why then are ye thus altogether vain?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 This [is] the portion of a wicked man with God, and the heritage of oppressors, [which] they shall receive of the Almighty.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 If his children are multiplied, [it is] for the sword: and his offspring shall not be satisfied with bread.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Those that remain of him shall be buried in death: and his widows shall not weep.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Though he should heap up silver as the dust, and prepare raiment as the clay?
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 He may prepare [it], but the just shall put [it] on, and the innocent shall divide the silver.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 He buildeth his house as a moth, and as a booth [that] the keeper maketh.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 The rich man shall lie down, but he shall not be gathered: he openeth his eyes, and he [is] not.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Terrors take hold on him as waters, a tempest stealeth him away in the night.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 The east wind carrieth him away, and he departeth: and as a storm hurleth him out of his place.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 For [God] shall cast upon him, and not spare: he would fain flee out of his hand.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 [Men] shall clap their hands at him, and shall hiss him out of his place.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.