Job 17
1 My breath is corrupt, my days are extinct, the graves [are ready] for me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 [Are there] not mockers with me? and doth not my eye continue in their provocation?
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Lay down now, put me in a surety with thee; who [is] he [that] will strike hands with me?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For thou hast hid their heart from understanding: therefore shalt thou not exalt [them].
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 He that speaketh flattery to [his] friends, even the eyes of his children shall fail.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 He hath made me also a by-word of the people; and in former time I was as a tabret.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 My eye also is dim by reason of sorrow, and all my members [are] as a shade.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Upright [men] shall be astonished at this, and the innocent shall stir up himself against the hypocrite.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 The righteous also shall hold on his way, and he that hath clean hands shall be stronger and stronger.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 But as for you all, do ye return, and come now: for I cannot find [one] wise [man] among you.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days are past, my purposes are broken off, [even] the thoughts of my heart.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 They change the night into day: the light [is] short because of darkness.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 I have said to corruption, Thou [art] my father: to the worm, [Thou art] my mother, and my sister.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 And where [is] now my hope? as for my hope, who will see it?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
