Job 15
1 Then answered Eliphaz the Temanite, and said,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Should a wise men utter vain knowledge, and fill his belly with the east wind?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Should he reason with unprofitable talk? or with speeches with which he can do no good?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Yes, thou castest off fear, and restrainest prayer before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thy mouth uttereth thy iniquity, and thou choosest the tongue of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thy own mouth condemneth thee, and not I: yes, thy own lips testify against thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 [Art] thou the first man [that] was born? or wast thou made before the hills?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Hast thou heard the secret of God? and dost thou restrain wisdom to thyself?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou that we know not? [what] understandest thou, which [is] not in us?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 With us [are] both the gray headed and very aged men, much older than thy father.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 [Are] the consolations of God small with thee? is there any secret thing with thee?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Why doth thy heart carry thee away? and what do thy eyes wink at,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 That thou turnest thy spirit against God, and lettest [such] words go out of thy mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What [is] man, that he should be clean? and [he who is] born of a woman, that he should be righteous?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Behold, he putteth no trust in his saints; yes, the heavens are not clean in his sight.
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much more abominable and filthy [is] man, who drinketh iniquity like water?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will show thee, hear me; and that [which] I have seen, I will declare;
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Which wise men have told from their fathers, and have not hid [it]:
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 To whom alone the earth was given, and no stranger passed among them.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 The wicked man travaileth with pain all [his] days, and the number of years is hidden to the oppressor.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A dreadful sound [is] in his ears: in prosperity the destroyer shall come upon him.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He believeth not that he shall return out of darkness, and he is waited for by the sword.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 He wandereth abroad for bread, [saying], Where [is it]? he knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Trouble and anguish shall make him afraid; they shall prevail against him, as a king ready to the battle.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 For he stretcheth out his hand against God, and strengtheneth himself against the Almighty.
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 He runneth upon him, [even] on [his] neck, upon the thick bosses of his bucklers:
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Because he covereth his face with his fatness, and maketh collops of fat on [his] flanks.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 And he dwelleth in desolate cities, [and] in houses which no man inhabiteth, which are ready to become heaps.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He shall not be rich, neither shall his substance continue, neither shall he prolong the perfection of it upon the earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He shall not depart out of darkness; the flame shall dry up his branches, and by the breath of his mouth shall he go away.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Let not him that is deceived trust in vanity: for vanity shall be his recompense.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 It shall be accomplished before his time, and his branch shall not be green.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He shall shake off his unripe grape as the vine, and shall cast off his flower as the olive.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the congregation of hypocrites [shall be] desolate, and fire shall consume the tabernacles of bribery.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 They conceive mischief, and bring forth vanity, and their belly prepareth deceit.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
