Hosea 7
1 When I would have healed Israel, then the iniquity of Ephraim was disclosed, and the wickedness of Samaria: for they commit falsehood; and the thief cometh in, [and] the troop of robbers strippeth without.
Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
2 And they consider not in their hearts [that] I remember all their wickedness: now their own doings have beset them around; they are before my face.
И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
3 They make the king glad with their wickedness, and the princes with their lies.
Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
4 They [are] all adulterers, as an oven heated by the baker, [who] ceaseth from raising after he hath kneaded the dough, until it is leavened.
Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 In the day of our king the princes have made [him] sick with bottles of wine; he stretched out his hand with scorners.
На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
6 For they have made ready their heart like an oven, while they lie in wait: their baker sleepeth all the night; in the morning it burneth as a flaming fire.
Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
7 They are all hot as an oven, and have devoured their judges; all their kings are fallen: [there is] none among them that calleth to me.
Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
8 Ephraim, he hath mixed himself among the people; Ephraim is a cake not turned.
Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
9 Strangers have devoured his strength, and he knoweth [it] not: yes, gray hairs are here and there upon him, yet he knoweth not.
Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
10 And the pride of Israel testifieth to his face: and they do not return to the LORD their God, nor seek him for all this.
И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
11 Ephraim also is like a silly dove without heart: they call to Egypt, they go to Assyria.
И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
12 When they shall go, I will spread my net upon them; I will bring them down as the fowls of the heaven; I will chastise them, as their congregation hath heard.
Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
13 Woe to them! for they have fled from me: destruction to them! because they have transgressed against me: though I have redeemed them, yet they have spoken lies against me.
Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
14 And they have not cried to me with their heart, when they howled upon their beds: they assemble themselves for corn and wine, [and] they rebel against me.
Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
15 Though I have bound [and] strengthened their arms, yet do they imagine mischief against me.
Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
16 They return, [but] not to the most High: they are like a deceitful bow: their princes shall fall by the sword for the rage of their tongue: this [shall be] their derision in the land of Egypt.
Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
