Genesis 16
1 Now Sarai, Abram's wife, bore him no children: and she had a handmaid, an Egyptian, whose name [was] Hagar.
Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.
2 And Sarai said to Abram, Behold, now, the LORD hath restrained me from bearing: I pray thee go in to my maid; it may be that I may obtain children by her. And Abram hearkened to the voice of Sarai.
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
3 And Sarai, Abram's wife, took Hagar her maid, the Egyptian, after Abram had dwelt ten years in the land of Canaan, and gave her to her husband Abram to be his wife.
И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.
4 And he went in to Hagar, and she conceived: and when she saw that she had conceived, her mistress was despised in her eyes.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
5 And Sarai said to Abram, my wrong [be] upon thee: I have given my maid into thy bosom; and when she saw that she had conceived, I was despised in her eyes: the LORD judge between me and thee.
А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
6 But Abram said to Sarai, Behold, thy maid [is] in thy hand; do to her as it pleaseth thee. And when Sarai dealt hardly with her, she fled from her face.
А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.
7 And the angel of the LORD found her by a fountain of water in the wilderness, by the fountain in the way to Shur.
Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
8 And he said, Hagar, Sarai's maid, whence camest thou? and whither wilt thou go? And she said, I flee from the face of my mistress Sarai.
И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.
9 And the angel of the LORD said to her, Return to thy mistress, and submit thyself under her hands.
А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.
10 And the angel of the LORD said to her, I will multiply thy seed exceedingly, that it shall not be numbered for multitude.
Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.
11 And the angel of the LORD said to her, Behold, thou [art] with child, and shalt bear a son, and shalt call his name Ishmael; because the LORD hath heard thy affliction.
Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.
12 And he will be a wild man; his hand [will be] against every man, and every man's hand against him; and he shall dwell in the presence of all his brethren.
А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
13 And she called the name of the LORD that spoke to her, Thou God seest me: for she said, Have I also here looked after him that seeth me?
Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?
14 Wherefore the well was called Beer-la-hai-roi; behold, [it is] between Kadesh and Bered.
Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
15 And Hagar bore Abram a son: and Abram called his son's name, which Hagar bore, Ishmael.
И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.
16 And Abram [was] eighty six years old, when Hagar bore Ishmael to Abram.
А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
