< Exodus 1 >
1 Now these [are] the names of the children of Israel, who came into Egypt; every man and his household came with Jacob.
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2 Reuben, Simeon, Levi, and Judah,
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3 Issachar, Zebulun, and Benjamin,
Исахар, Завулон и Венијамин,
4 Dan, and Naphtali, Gad, and Asher.
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5 And all the souls that descended from Jacob, were seventy souls: for Joseph was in Egypt [already].
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6 And Joseph died, and all his brethren, and all that generation.
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7 And the children of Israel were fruitful, and increased abundantly, and multiplied, and became exceeding mighty; and the land was filled with them.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8 Now there arose a new king over Egypt, who knew not Joseph.
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9 And he said to his people, Behold, the people of the children of Israel [are] more and mightier than we.
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10 Come, let us deal wisely with them: lest they multiply, and it shall come to pass, that when there falleth out any war, they will join with our enemies, and fight against us, and depart from the land.
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11 Therefore they set over them task-masters, to afflict them with their burdens. And they built for Pharaoh treasure-cities, Pithom, and Raamses.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12 But the more they afflicted them, the more they multiplied and grew. And they were grieved because of the children of Israel.
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13 And the Egyptians made the children of Israel to serve with rigor.
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14 And they made their lives bitter with hard bondage, in mortar, and in brick, and in all manner of service in the field: all their service in which they made them serve, [was] with rigor.
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15 And the king of Egypt spoke to the Hebrew midwives (of which the name of one [was] Shiphrah, and the name of the other Puah: )
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16 And he said, When ye do the office of a midwife to the Hebrew women, and see [them] upon the stools; if it [shall be] a son, then ye shall kill him; but if it [shall be] a daughter, then she shall live.
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17 But the midwives feared God, and did not as the king of Egypt commanded them, but saved the male-children alive.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18 And the king of Egypt called for the midwives, and said to them, Why have ye done this thing, and have saved the male-children alive?
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19 And the midwives said to Pharaoh, Because the Hebrew women [are] not as the Egyptian women: for they [are] lively, and are delivered ere the midwives come in to them.
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20 Therefore God dealt well with the midwives: and the people multiplied, and became very mighty.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21 And it came to pass, because the midwives feared God, that he made them houses.
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22 And Pharaoh charged all his people, saying, Every son that is born ye shall cast into the river, and every daughter ye shall save alive.
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.